Novo otkriće baca potpuno drugačije svetlo na dugo prihvaćeno uverenje da ljudi sa nepravilnim srčanim otkucajima, poznatim kao atrijalna fibrilacija, treba da izbegavaju kafu. Umesto da predstavlja rizik, kafa bi zapravo mogla da ima zaštitno dejstvo na srce.
Rezultati kliničkog ispitivanja sprovedenog na više kontinenata pokazali su da kafa može biti od koristi za one sa nepravilnim otkucajima srca. Ispitano je 200 pacijenata sa dijagnostikovanom atrijalnom fibrilacijom, koji su nasumično podeljeni u dve grupe: Jednu koja je nastavila da pije kafu i drugu koja je potpuno izbacila kofein iz svakodnevice tokom studije.
Posle šest meseci praćenja, utvrđeno je da je kod 47 odsto ispitanika koji su pili kafu došlo do ponovnog pojavljivanja nepravilnih srčanih otkucaja, dok je u grupi koja je izbegavala kofein taj procenat bio značajno veći – 64 odsto.
Učesnici su bili starije osobe iz SAD, Kanade i Australije koje su prethodno redovno pile kafu, bar u nekom periodu tokom poslednjih pet godina. Svi ispitanici su tokom trajanja studije bili pod stalnim nadzorom – redovno su obavljali video konsultacije sa lekarima i koristili elektrokardiograme i nosive monitore kako bi se beležio ritam njihovog srca. Podaci su potom analizirani kako bi se utvrdilo koliko često i u kojim okolnostima dolazi do pojave nepravilnih otkucaja.
Pokazalo se da su oni koji su pili kafu imali čak 17 odsto manju verovatnoću da ponovo razviju aritmiju, kao i da je prošlo duže vreme pre nego što je došlo do nove epizode. Ovaj nalaz navodi na zaključak da umerena količina kofeina može stabilizovati srčani ritam, što je suprotno od dugogodišnjeg uverenja da on podstiče ubrzano kucanje srca i izaziva nelagodnost.
Naučnici pretpostavljaju da kafa, pored kofeina, sadrži i antioksidanse i druge biološki aktivne supstance koje pozitivno deluju na kardiovaskularni sistem i smanjuju upalne procese koji mogu dovesti do poremećaja u radu srca, prenosi “Gardijan”.
Ipak, autori studije napominju da njihovi rezultati treba da se tumače oprezno – istraživanje nije uzimalo u obzir uticaj drugih izvora kofeina, poput čaja ili energetskih napitaka, niti razlike u ishrani, fizičkoj aktivnosti ili nivou stresa kod ispitanika. Takođe, učesnici su sami prijavljivali svoj dnevni unos kafe, što može značiti da su uneti neprecizni podaci. Uprkos tome, nalazi su dovoljno ubedljivi da podstaknu preispitivanje medicinskih preporuka koje su godinama nalagale pacijentima s atrijalnom fibrilacijom da se odreknu kafe.
Kardiolozi naglašavaju da je najvažnija poruka istraživanja: Umerenost. Jedna do dve šoljice dnevno verovatno ne predstavljaju rizik, čak i za osobe koje imaju dijagnostikovanu aritmiju. Za mnoge pacijente, ovo je dobra vest – ne samo zato što mogu da ipak uživaju u ukusu kafe, već i zato što se pokazuje da ona možda nije neprijatelj srca, već njegov neočekivani saveznik.
Iako su potrebna dalja istraživanja da bi se potvrdilo zaštitno dejstvo kofeina i razumeli mehanizmi koji stoje iza njega, novi nalazi menjaju način na koji se gleda na jedan od najomiljenijih napitaka na svetu.
