U Mađarskoj je navodna „kriza azila” fiktivna, a Holandija nije preopterećena u poređenju sa ostalim članicama EU.
Samo nekoliko sati nakon holandske vlade, mađarska vlada je takođe najavila da će podneti zahtev za izuzeće od pravila Evropske unije (EU) u vezi sa postupkom azila. Takozvani opt-out zakona o azilu, poznat i kao Dablinska pravila, je neophodan, izjavio je mađarski ministar za evropska pitanja Janoš Boka u sredu u Strazburu. „Mađarska, kao i Holandija, smatra da su strože nacionalne kontrole migracija ključne za zaštitu javnih službi i suvereniteta“, objasnila je Boka, piše Dojče vele.
Ideološki, nova holandska koaliciona vlada koju predvodi desničarska ekstremistička Partija slobode (PVV) Gerta Vildersa i mađarska vladajuća partija Fides su veoma bliske. Sada zajednički žele da izvrše pritisak na Evropsku komisiju i druge članice EU da zauzmu oštriji kurs u politici azila. Proglašeni cilj holandske ministarke za azil Marjolajn Faber (PVV) je uspostavljanje „najstrože migracijske politike svih vremena” u Holandiji, kako bi se to postiglo, ona želi da proglasi „vanredno stanje” kako bi mogla da reaguje. neophodno bez saglasnosti parlamenta u Hagu. Mađarska vlada se oslanja na vanredne uredbe od korona krize.
Mađarska ohrabrena holandskim korakom
Mađarska trenutno predsedava EU. U ovoj ulozi, evropski ministar Boka zapravo treba da se bori za zajedničku politiku azila unutar EU, koju su Evropski parlament i većina vlada zemalja članica konačno reformisali u aprilu. Ali Boka više voli da agresivno zastupa mađarske interese. Kako se navodi u saopštenju vlade u Budimpešti, Mađarska se oseća ohrabrenom holandskim korakom i smatra da je njena politika sada potvrđena aktuelnom diskusijom širom EU.
Mađarska odbacuje pakt EU o azilu, koji je sada stupio na snagu u formi zakona, i ne želi da ga sprovodi ni pod kojim okolnostima, što bi zapravo bila obavezna. Mađarski premijer Viktor Orban je pre nekoliko dana izrazio zadovoljstvo što Nemačka od ponedeljka kontroliše sve svoje granice kako bi otkrila one koji u zemlju ulaze bez dozvole. Desničarski ekstremistički šef italijanske vlade Đorđo Meloni odavno je proglasio vanredno stanje u Italiji zbog navodne migrantske krize. Ona je ideološki povezana sa Gertom Vildersom u Holandiji i Viktorom Orbanom u Mađarskoj i možda će biti sledeća koja će zahtevati izuzeće od zakona EU o azilu.
Izuzeće je teško postići
„Poziv holandske vlade da se isključi iz evropske migrantske politike je potez bez efekta“, rekla je za DV članica Evropskog parlamenta Birgit Sipel (SPD) „Klauzula o neučestvu mora biti uključena u evropske ugovore, što može biti izmenjen samo jednoglasno. Iskreno sumnjam da bi druge zemlje članice dozvolile Holandiji da to uradi sama“, rekao je Sipel, koji je bio uključen u pregovore o migrantskom paktu EU.
Isto važi, naravno, i za Mađarsku. Još uvek nije bilo naknadnog izuzeća, opt-out, za određenu oblast politike unutar EU. Postojeća izuzeća su dogovorena kada su sporazumi EU usvojeni ili kada su se države članice pridružile. Od ulaska u EU, Danska je delimično izuzeta od unutrašnje politike, migracione politike i propisa o kontroli granica u šengenskom prostoru. Irska ne primenjuje u potpunosti šengenska pravila zbog bliskih odnosa sa Ujedinjenim Kraljevstvom Velike Britanije i Severne Irske. Poljska je izuzeta iz Povelje EU o osnovnim pravima jer Varšava strahuje da će pored osnovnih prava morati da uvede i istopolne brakove.
„Ustavni princip EU se ispituje“
Ugovori EU se ne mogu menjati. Holandija ili Mađarska bi to mogle da zatraže od Saveta EU. Međutim, ovo je dugoročan proces koji bi na kraju morale da odobre ostale države članice i Evropski parlament u procesu ratifikacije. Anitta Hipper, portparolka Evropske komisije, istakla je u Briselu da su, dok se ugovor ne promeni, Holandija i Mađarska, naravno, vezane postojećim evropskim zakonima i da su u obavezi da se u potpunosti pridržavaju pravila o azilu. Šefica Instituta za evropsko pravo na Katoličkom univerzitetu u Lajdenu, u Holandiji, Elis Muir smatra da je ustavni princip EU na ispitu. “Država članica ne može da se povuče iz zakonodavstva EU nakon što je ono usvojeno. Suština članstva u EU je da se obavezujete da ćete poštovati zakone EU”, rekao je Miur za Euronevs.
Mađarska već duže vreme ignoriše zakone EU
Mađarska ultranacionalistička vlada pod Viktorom Orbanom je poslednjih godina napravila sopstvenu opciju isključivanja jednostavno ignorišući pravila EU za procedure azila. Sud EU u Luksemburgu je u više navrata i u poslednjoj instanci proglasio nezakonitom praksu Mađarske na njenoj spoljnoj granici sa Srbijom. U poslednjoj presudi sud je proglasio nezakonitim to što se tražioci azila ne mogu registrovati na granici, već samo u ambasadama u Kijevu i Beogradu. S obzirom da Mađarska odbija da promeni ovu praksu, sud je izrekao kaznu od 200 miliona evra i dnevnu kaznu od milion evra. Pošto se Viktor Orban javno hvali da ne želi da plati ovu kaznu, Komisija EU sada naplaćuje dug smanjenjem subvencija Mađarskoj iz budžeta EU.
Izuzetno malo zahteva za azil u Mađarskoj
Nejasno je na šta se Mađarska žali kada govori o prilivu azilanata i drugih migranata. Prema podacima Agencije za statistiku EU, 30 (!) ljudi je tokom 2023. godine zatražilo azil u Mađarskoj. Mađarska beleži ubedljivo najmanje zahteva za azil od svih zemalja EU u odnosu na broj stanovnika.
Sa 38.000 novih zahteva za azil 2023. godine, Holandija je nešto ispod proseka EU, slično Italiji. Najviše zahteva za azil u odnosu na broj stanovnika beleže Kipar, Austrija, Grčka, Luksemburg, Nemačka i Bugarska. Ako bi Holandija zatvorila svoje granice za migrante nakon eventualnog uspešnog napuštanja azila, ti ljudi bi verovatno ostali u Belgiji ili Nemačkoj. Sukobi sa evropskim susedima bi stoga bili neizbežni. Holandska ministarka za azil Marjolajn Faber priznala je u svom pismu odbijanja Evropskoj komisiji da je neophodna promena ugovora EU još uvek daleki cilj. „To znači da je pismo desničarske holandske vlade čisto simbolična politika“, zaključuje Birgit Sipel, članica Evropskog parlamenta i ekspert za migracije, u intervjuu za DV, piše Deutsche Welle.
