Astronomi su nedavno pronašli potpuno novi sastav prstenova koji ih je dosta zbunio jer ne nalikuje ničemu drugom u Sunčevom sistemu. Quaoar, mala patuljasti planeta u Kuiperovom pojasu iza Plutona, okružen je gustim prstenom, ali onim koji kruži na tolikoj udaljenosti da ne bi smeo ni da postoji postojati, odnosno, trebao da bude biti u jednom komadu, poput Meseca.
Zbog ovog otkrića će naučnici verovatno morati da promene koncept teorije nastanka prirodnih satelita (meseca), prstenova i toga kako na njih utiče gravitacijska interakcija sa njihovim matičnim objektom, piše Science Alert.
Quaoar, otkriven je 2002. godine i vrlo brzo se pokazao zanimljivim za proučavanje. Podaci pokazuju da bi na njemu moglo biti ledenih vulkana i da oko njega kruži mali mesec Weywot, veličine samo 170 kilometara.
Astronomi su 2021. godine na Quaoaru primetili još nešto neobično. Analizirali su njegovu okultaciju, odnosno zaklanjanje daleke zvezde, i uočili da bi mogao da ima prsten. Zatim su astronom Bruno Morgado i njegove kolege pokušali da pronašu još dokaza za postojanje ovakvog “ukrasa”.
Ali, to nije bilo lako. Teleskopom je teško uočiti bilo kakav detalj na maloj patuljastoj planeti smeštenoj u dubokoj tami Kuiperovog pojasa. Još je teže videti samo prstenove. Zato su i odlučili da analiziraju što više podataka, koje su skupljali između 2019. i 2020. godine.
“Kada smo spojili sve podatke i snimke, videli smo padove svetlosti koje nije uzrokovao Quaoar, a koji su ukazivali na to da oko njega u orbiti kruži materijal. Tada smo shvatili – on stvarno ima prsten”, rekao Morgado.
Nakon dalje analize astronomi su uočili nešto jako neobično. Prsten kruži oko patuljaste planete na udaljenosti od 4100 kilometara, a Rocheova granica Quaoara se nalazi na udaljenosti od samo 1780 kilometara. Kada se veći objekat nalazi unutar ove granice, gravitacijska sila planeta nadjačava njegovu gravitaciju te ga plimna sila kida u manje fragmente od kojih se kasnije formira prsten.
To se događa jer gravitacijska sila satelita više ne može da drži svoje delove na okupu zbog prevelikog uticaja plimne sile matičnog tela. Tako se na primer delovi Saturnovog prstena ne mogu gravitacijski skupiti u jedan ili više satelita jer se nalaze unutar ove granice.
