Voditeljka Ivona Pantelić izliječila se od teške bolesti
Pošto se uspešno izlečila od karcinoma dojke, novinarka i voditeljka Dnevnika RTS Ivona Pantelić danas je inspiracija brojnim ljudima koji se suočavaju sa ovom opakom bolešću. Sutra je Nacionalni dan borbe protiv raka dojke, a voditeljka Ivona Pantelić izlečila se od raka dojke i njena priča mnogima je dragocena, jer joj se, u brojnim susretima, poznate i nepoznate žene zahvaljuju, pošto su, motivisane njenim iskustvom, otišle na kontolu i otkrile da su se obolele.
– Kao što mi je nekad bilo drago kad čujem da su ljudi dali kćerki ime po meni, tako mi je sada drago kad mi kažu da su čuli kako sam pričala o svom procesu izlečenja, pa su podstaknuti time, i sami otišli na specijalitički pregled. To tvrde žene koje se leče ili su već izlečene od karcinoma, koje tvrde da im ja ulivam hrabrost. Jer, razmišljaju: “Ako je Ivona mogla da prođe kroz sve to, onda mogu i ja.” Dirne me kad kažu da su se osmelile na sve to gledajući mene, jer sam prošla sam kroz kompletan proces izlečenja i sve vreme radila.
Njoj je boelst otrkivena slučajno, pošto je na nagovor koleginice otišla na preventivni pregled, odnosno mamografiju. Ivonina koleginica, lektorka na televiziji Slađjana Momic Dimitrijevic insistirala je da se prijavim na spisak.
– Kako sam se osećala dobro, kako ništa nije ukazivalo da sa mnom nešto nije u redu, a išla sam samo na palpatorne preglede, smatrala sam da mi pregled nije neophodan. Koleginica je bila uporna i hvala joj na tome.
– Psiha je čudo. Kad dođu najteži trenuci rekla sam sebi: “Meni će da bude dobro”. I posle toga sam se, zaista, bolje osećala. Čovek treba sebe da prihvati kao izlečenog ili kao hronično obolelog koji treba da se leči. Verujem da je to jedini put da bi živeo normalno i kvalitetno, da ti se život ne pretvori samo u bolest. Zapravo, kako čovek sebe vidi, tako i jeste, jer kao što je sreća relativna, isto tako je i bolest. Sve je u glavi. I moraš da se osećaš korisno. Posle operacije, dok sam odlazila na hemoterapije, jedva sam čekala da prođe nekoliko dana da se malo oporavim, pa da se obučem, našminkam i odem na posao.
Svaka osoba u procesu lečenja je izuzetno ranjiva, što se ispoljava na različite načine. Mnogi ne žele da ih okolina tretira kao bolesne.
– Izuzetno mi je značilo što su svi na poslu, posebno u mom neposrednom okruženju, imali mnogo razmevanja za moju situaciju i što su mi izlazili u susret kad je to bilo neophodno. Lečila sam se, ali i silno želela da radim kao da se ništa dešava, kao da sam potpuno zdrava. Iako se mnogi oboleli od kacera suočavaju s brojnim stigmama u društvu, nisam imala nikakvih negativnih iskustava.
– Gledala sam ljude u oči i iz načina na koji me posmatraju uspevala da otkrijem šta ko o meni misli, da li me smatra bolesnom ili ne, što je vrlo bitno, pošto u takvom stanju mnoge stvari mogu da te povrede. Mislim da se treba postaviti normalno i opušteno prema obololej osobi i iz daljeg kontakta zaključiti da li joj je potrebna podrška ili pomoć. Najvažnije je ljudima dati vremena da se naviknu na novonastalu situaciju.
Gloria.rs
