Skoro godinu dana posle završetka veoma uspešne saradnje sa Novakom Đokoviće, ali i fijaska koji mu je priredila Jelena Ribakina, Goran Ivanišević je bez posla. U podkastu Slavena Bilića, nekada poznatog fudbalera (Hajduk, Karlsrue, Vest Hem, Everton…), trenera (Hajduk, Lokomotiva Moskva, Bešiktaš, Vest Hem…) i reprezentativca Hrvatske (44 utakmice), legendarni hrvatski teniser se osvrnuo na najvažnije detalje iz svoje karijere.
– Sada sam malo opet na prisilnom odmoru. Mogu reći da je to jedna malo tužna i čudna priča – osvrnuo se na epizodu sa Ribakinom.- Za mene je ona, i pre nego što sam joj postao trener, uverljivo najbolja teniserka na svetu. I najlepše igra, i najjednostavnije, i uvek sam uživao. Nažalost, neke stvari van terena su se dogodile, nisam mogao da ih kontrolišem, nisam želeo da budem deo te priče i onda sam odlučio da je najbolje da se povučem.
Naravno, u pitanju je odluka kazahstanske teniserke da posle angažmana Ivaniševića vrati u stručni štab Stefana Vukova, takođe hrvatskog stručnjaka, sa kojim je postigla najveće uspehe, ali je letos prekinula karijeru. Vukov je suspendovan na godinu dana od VTA “zbog lošeg ponašanja prema Ribakini”, ali ona to demantuje.
Jasno je da dva vrhunska trenera ne mogu zajedno da funkcionišu, da ceo taj ambijent oko Ribakine nije povoljan za vrhunske rezultate i Ivanišević je odlučio da se povuče posle Australijskog opena, kada je istekao rok na koji se dogovorio sa njom.
Naravno, svaka priča sa Goranom je nedovršena ako se ne pomene Novak.
– Verovao sam da mogu da budem dobar trener, imao sam od koga da učim ali mi je bilo potreban određeni period posle igračke karijere. Četiri-pet godina ničega, da sam sebi dokažem da sam spreman.
I bio je u pravu.
– Sve je ispalo dobro kada sam počeo da radim sa Čilićem. Osvojio je Ju-Es open. Posle Berdih, pa Raonić i onda šlag, najveći teniser svih vremena. Pet godina bilo je burno, bilo je interesantno, bilo je neverovatno – ocenio je Ivanišević saradnju sa Đokovićeem.
Objasnio je i da on nije stručnjak koji voli da menja igru svojih tenisera.
– Ja sam drugačiji tip trenera. Tenis je individualni sport, gladijatorski sport, samo nema kontakta. I tu svaki dan moraš biti na 300 posto. Niko te ne pita za zdravlje, niko te ne pita da li ti se radi. I kada dođeš kod jednoga takvog genijalca, a Novak je genijalac jer šta je njemu danas dobro, sutra više nije… Sutra moramo sve ponovo. Mora biti bolje, uvek se traži nešto bolje. Nisam bio za to da mu treba nešto menjati. Iz onoga što imaš moraš da napraviš najbolje moguće.
Na pitanje šta je to što ističe najbolje od ostalih kaže:
– Zašto je Federer bio najbolji, zašto je Novak bio najbolji?! I on je čovek od krvi i mesa. I sam je rekao, pre svakog duela boli ga želudac, nervozan je u meču, ali to ja vidim. U momentu tačno vidiš da će onog drugog pojesti nervoza. Njega ne pojede nervoza. On je uvek na svom nivou i on ispliva. Zato i jeste najbolji. Zato postoji ta rang lista ljudi koji se bolje nose sa nervozom, koji se bolje nose sa pritiskom. On je takav, u sto hiljada godina se rodi jedan takav!
Objasnio je i kako je nastala velika trojka:
– Novak je imao ovu dvojicu koji su gurali jedan drugoga. Rodžer i Rafa su jedan od drugoga napravili boljim igračima. To je bio trougao njih trojice koji su vukli jedan drugoga. Prvo su bila ova dvojica i onda je niotkuda došao jedan momak, koga znam od četrnaeste godine, i pomutio im je celu tu zapadnjačku teoriju. Sve im je palo u vodu!
Ivanišević je uvek bio čudesan igrač pa je i način na koji je osvojio Vimbldon 2001. bio čudesan. Bio je 125. na svetu, dobio je vajld kard za učešće, a onda ga je i sudbina pogledala. Polufinale protiv Tima Henmana je bilo prekinuto zbog lošeg vremena pri vođstvu Britanca.
– Moram da kažem da me je spasla kiša. Kada je bio prekid, jednostavno je bio bolji od mene, nisam znao što da radim i ta kiša je došla. Nije slučajno došla. Došla je sa ciljem. Došla je baš u tom trenutku. Znao sam da je taj dan kad se nismo vratili na teren, kada je došao sudija Alan Mils i rekao “momci, idete kući, sutra nastavljamo”. Znao sam da je to to. Rekao sam treneru – to je to, dobijamo. Bio sam sve bolji, a on je bio sve gori.
I tako je i bilo.
Sportklub.rs
