Naime, ovo je istraživanje pokazalo da je hidratizacija povezana sa manje hroničnih zdravstvenih problema i većim šansama za duži život.
Istraživanje je obuhvatilo 11.255 odraslih osoba koji su bili ispitivani pet puta za 25 godina o faktorima kao što su socioekonomski status i porodična istorija bolesti, prenosi Science alert.
Kliničkim testiranjem na dobrovoljcima dobijena su merenja natrijuma u krvnom serumu, što je korišćeno kao pokazatelj njihovog unosa tečnosti. Obično, što više vode pijemo, to je niži nivo natrijuma u našem krvotoku.
„Rezultati ukazuju da pravilna hidratacija može da uspori starenje i produžiti život bez bolesti“, kaže naučnica Natalia Dmitrieva sa Nacionalnog instituta za srce, pluća i krv (NHLBI) u Merilendu.
Ranija istraživanja ukazala su na vezu između viših nivoa natrijuma u krvi i povećanog rizika od srčanog zastoja. Normalni raspon nivoa natrijuma u krvi obično je između 125 i 146 miliekvivalenata po litri (mEq/L). Oni ispitanici koji su imali nivoe natrijuma iznad 142 mEq/L imali su 10 do 15 odsto veće šanse da budu biološki stariji od svoje hronološke dobi.
Uz to, oni su imali i 64 odsto veći rizik za razvoj hroničnih bolesti uključujući srčani zastoj, moždani udar, fibrilaciju atrija, hronične bolesti pluća, dijabetes i demenciju.
Skoro polovina ljudi u svetu ne pije preporučenu količinu tečnosti
Autori studije smatraju da bi merenje natrijuma u krvi moglo da pomogne i lekarima jer bi oni mogli da ukažu pacijentima koji piju premalo tečnosti da promene svoje navike i počnu da unose više tečnosti, ali i da jedu više voća i povrća.
„Cilj je obezbediti da pacijenti unose dovoljno tečnosti, pre svega vode, uz procenu čimbenika, popfaktora poput lekova, koji mogu da dovedu do gubitka tečnosti“, kaže viši istraživač Manfred Boem iz NHLBI.
Istraživači naglašavaju da njihova metoda ne može da dokaže da je hidratacija dobrovoljaca ono što je prvenstveno odgovorno za povećanje njihovih izgleda za dobro zdravlje. Za to su prikladnija nasumična, kontrolisana ispitivanja, iako je i ova studija omogućila da se uoči povezanost koju bi trebalo dalje istraživati.
Unos tečnosti nije jedini faktor koji utiče na nivo natrijuma u krvi, iako su istraživači kontrolisali varijabile uključujući godine života, rasu i pol, kao i isključivanje učesnika sa stanjima kao što je dijabetes ili navikama poput pušenja, što je moglo da utiče na njihov nivo natrijuma, prenosi N1 Zagreb.
“Smanjeni sadržaj vode u telu najčešći je faktor koji povećava natrijum u serumu, a rezultati ukazuju na to da održavanje dobre hidratacije može da usporiti proces starenja i spreči ili odloži hronične bolesti“, navodi Dmitrieva.
Izvor: N1
