Piramide u Gizi predstavljaju jedno od najvećih čuda drevnog sveta i do danas ostaju obavijene misterijom u pogledu načina na koji su izgrađene – ipak, izgleda da pomaka u tom pogledu ipak ima, bar tako tvrde naučnici.
Decenijama stručnjaci pokušavaju da objasne kako su drevni radnici podizali i postavljali milione ogromnih kamenih blokova (neki su težili i do 15 tona) bez savremenih mašina. Ne postoje pisani zapisi koji bi otkrili kako je to urađeno. Međutim, izgleda da je misterija kako je izgrađena Velika piramida u Egiptu možda konačno rešena.
Sada nova studija sugeriše da je Keopsova piramida građena uz pomoć skrivene spiralne rampe koja se nalazila unutar same strukture. Jedan naučnik smatra da su radnici koristili rampu – nagnutu stazu duž spoljnih ivica piramide koja se postepeno zatvarala kako se svaki novi sloj dodavao. Umesto oslanjanja na ogromne spoljne rampe, ovo bi omogućilo radnicima da neprekidno podižu kamenje nagore, nivo po nivo.
Razmere projekta su zapanjujuće. Piramida je dugačka oko 230 metara sa svake strane osnove i visoka oko 146 metara. Istoričari procenjuju da je izgrađena od oko 2,3 miliona kamenih blokova – podvig koji je zahtevao izuzetno planiranje i koordinaciju tokom vladavine faraona Keopsa.
Novi model takođe baca svetlo na to koliko je gradnja mogla da traje.
Simulacije sugerišu da su blokovi mogli da se postavljaju svakih četiri do šest minuta – brz, konstantan tempo. Pri toj brzini, piramida bi mogla da bude završena za samo 14 do 21 godinu.
Kada se uračunaju vađenje kamena, transport i pauze za radnike, ukupan period se povećava na oko 20 do 27 godina, što se poklapa sa postojećim procenama.
Ključno je da ova teorija može da objasni i zašto su unutar piramide otkriveni misteriozni prazni prostori. Prema njoj, delovi skrivene rampe možda i dalje postoje unutar građevine.
“Tehnologija Starog kraljevstva isključivala je upotrebu gvozdenog alata, transport na točkovima i složene remenice, ali je dozvoljavala upotrebu bakarnog dleta, sanki podmazivanih vodom, užadi, poluga, zemljanih konstrukcija i brodova na Nilu”, rekao je naučnik u studiji objavljenoj u časopisu NPJ Heritage Science i dodao:
“U skladu s tim, ograničili smo nagib rampe, širinu prolaza i trenje, i procenili intervale postavljanja blokova kako bi se ispunio vremenski okvir od 20-27 godina, uvodeći ove parametre u model”.
Vekovima se raspravlja o tome kako su drevni graditelji uspevali da podignu tako ogromne materijale sa ograničenom tehnologijom, uz očuvanje precizne geometrije piramide. Mnoge ranije teorije o rampama nisu uspevale da objasne kako je gradnja mogla da se odvija efikasno bez velikih prepreka ili ogromne dodatne količine materijala.
Istraživanje je imalo je za cilj da reši ove izazove kombinovanjem više vrsta analiza u jedan sistem. Prema studiji, napravljen je računarski model koji simulira kako su se kameni blokovi pomerali i kako je struktura ostajala stabilna kako je rasla sloj po sloj.
Vreme je bilo jedan od najvažnijih elemenata istraživanja. Model je izračunao da bi održavanje stabilnih intervala postavljanja blokova omogućilo završetak gradnje u realnim istorijskim okvirima.
Kada su u model uključeni dodatni logistički koraci poput vađenja kamena i transporta duž Nila, ukupan period gradnje se povećao, ali je i dalje ostao u skladu sa prihvaćenim procenama.
Strukturna stabilnost je takođe bila važan aspekt, a korišćene su simulacije da bi se ispitalo opterećenje koje nastaje kako se svaki novi sloj dodaje.
Rezultati su pokazali da “naponi i sleganja ostaju u okviru prihvatljivih granica za krečnjak Starog kraljevstva pod sopstvenom težinom”, što znači da je konstrukcija mogla da izdrži svoju ogromnu masu tokom gradnje.
Model je takođe upoređen sa unutrašnjim strukturama koje su već otkrivene u piramidi. Snimanja su pokazala neobjašnjive unutrašnje prostore, a studija tvrdi da se predložena geometrija rampe poklapa sa tim strukturama.
Taj dizajn bi omogućio radnicima da postepeno podižu blokove bez izgradnje ogromnih spoljnih rampi koje bi zahtevale mnogo više materijala.
To bi značilo da prazni prostori možda nisu slučajni, već deo same metode gradnje. Jedna od važnih prednosti modela jeste što se može proveriti. Umesto nedokazive ideje, istraživanje nudi merljive tragove koje arheolozi mogu da ispitaju.
Prema naučniku, model pomaže da se objasni kako je gradnja mogla da bude efikasna bez ostavljanja vidljivih tragova.
“Usaglašava protok materijala, pristup merenju i zatvaranje bez tragova”, što znači da omogućava efikasnu gradnju uz očuvanje konačnog izgleda piramide.
Kombinujući logistiku, geometriju i strukturno modelovanje u jedan okvir, studija predstavlja mogući način gradnje zasnovan na merljivim ograničenjima.
Ako buduća arheološka istraživanja potvrde predviđene fizičke tragove, ovi nalazi bi mogli da promene savremeno razumevanje kako je jedan od najpoznatijih spomenika na svetu izgrađen – ne samo grubom snagom, već pažljivim planiranjem, inženjerskom preciznošću i metodom gradnje koja je nestala unutar same konačne strukture, piše Dejli mejl.
