Gruzijski san izabrao je predsednika zemlje u subotu, ali opozicija podržava aktuelnu predsednicu, koji ne namerava da se povuče.
Krizu u Gruziji dodatno je produbio izbor bivšeg fudbalera Mančester sitija Mihaila Kavelašvilija za novog predsednika. Opozicija ga ne priznaje, aktuelna predsednica Salome Zurabišvili kaže da ne namerava da podnese ostavku.
Uprkos protestima opozicije i Brisela, predstavnici vladajuće partije Gruzijski san izabrali su u subotu “proruskog političara” za jedinog kandidata, pošto je opozicija bojkotovala izbore. Protesti se nastavljaju, ustavna kriza se produbljuje, s obzirom na to da opozicija tvrdi da su parlamentarni izbori u oktobru pokradeni uz pomoć Rusije, pa su po njima nezakoniti i vlada i poslanici i predsednik koje biraju poslanici.
Ovu bivšu sovjetsku republiku potresaju protesti zbog istog pitanja koje je gurnulo Ukrajinu u rat, piše The Nev York Times: odnosi sa Evropom i Rusijom. Gruziji preti ukrajinski ili beloruski scenario: ili će izmaći pod punu kontrolu Moskve, poput Belorusije, ili će isprovocirati Vladimira Putina na vojnu intervenciju, poput Ukrajine, koja je pokušala da se otrgne iz zagrljaja Moskve 2014. godine.
Gruzijski san proglasio je pobedu na parlamentarnim izborima 26. oktobra. Opozicija tvrdi da su lažirani uz pomoć Moskve. Nakon izbora, vlada je objavila da zamrzava pristupne pregovore sa EU na pet godina. Od tada demonstracije ne prestaju. Većina od 3,7 miliona Gruzijaca, prema anketama i više od 80 odsto, je za ulazak u Evropsku uniju, a cilj ulaska u EU i NATO upisan je u ustav.
Uz prorusku vladu, Gruzija je u subotu dobila i proruskog predsednika: Kavelašvili je poslednjih meseci više puta tvrdio da zapadne obaveštajne službe pokušavaju da gurnu Gruziju u rat sa Rusijom. Do 1991. Gruzija je bila u sastavu Sovjetskog Saveza, a od 19. veka i u sastavu Ruske imperije. Zemlja je usred bitke koja se nije završila raspadom Sovjetskog Saveza ili ruskom invazijom na Ukrajinu: to je bitka za nove granice između Zapada i ruskog Istoka.
Pitanje je kako će se stvari dalje razvijati: aktuelnoj predsednici Salome Zurabišvili, prozapadnoj i žestokoj kritičarki vlade, danas ističe mandat. Ona je obećala da će ostati na funkciji do novih izbora. U postu na mreži X, ona je uporedila izbor Kavelašvilija sa načinom na koji su gruzijski lideri birani kada je zemlja bila deo Sovjetskog Saveza. Po zakonu iz 2017. predsednik se više ne bira na izborima. Njega je kao jedinog kandidata izabralo 300 poslanika, među kojima su i članovi parlamenta, opštinskih i regionalnih skupština. Gruzija se uvek opirala ruskom uticaju i neće prihvatiti da su njeni glasovi i sudbina ukradeni, kaže ona.
Salome Zurabišvili ne namerava da podnese ostavku. “Ostajem vaš predsednik – nema legitimnog parlamenta pa samim tim ni legitimnih predsedničkih izbora ili inauguracije. Moj mandat se nastavlja”, objavila je ona na X. Građani i dalje izlaze na ulice Tbilisija i protestuju. „Mi ne zahtevamo novu revoluciju, tražimo nove izbore, ali ne da krademo volju naroda“, rekla je ona za AP.
Gruzijski san je na vlasti od 2012. godine, nominalno se zalaže za ulazak u EU, ali vremenom njegova politika sve više liči na Rusiju, navodi Politiko. Stranku je osnovao Bidžina Ivanišvili, milijarder koji se obogatio u Rusiji. Vladaju sve autoritarnije, po uzoru na Rusiju, doneli su zakone koji ograničavaju LGBTK prava i medijske slobode. Brisel je na ovo reagovao tako što je Gruziju stavio na čekanje i prekinuo njihovu finansijsku pomoć u junu. Gruzija je dobila status kandidata od decembra 2023. U najnovijem obrtu, vlada je 28. novembra objavila da „odbacuje ucene“ i da je zamrznula pregovore sa EU na pet godina. Od tada opozicija svake večeri organizuje proteste ispred zgrade parlamenta u Tbilisiju. Stotine je privedeno, a više od 100 demonstranata zatražilo je medicinsku pomoć. Suzbijanje protesta izazvalo je oštru osudu zvaničnika SAD i EU, navodi AP. U video izjavi podrške protestima, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je u petak da se evropski san Gruzije ne sme ugasiti. “Evropa ne nastoji da seje haos, Evropa ne nastoji da destabilizuje ili potčini svoje susede. Glas Gruzijaca se mora slušati i poštovati”, rekao je Makron.
Još uvek snažno ekonomski i energetski povezana sa Rusijom, odbijanje Gruzije da uvede vize za ruske građane nakon invazije na Ukrajinu pomaže Kremlju da izbegne sankcije Zapada. S druge strane, SAD i evropske zemlje takođe pokušavaju da utiču na dešavanja u Gruziji, podržavajući neprofitne organizacije i delove stanovništva koji žele da zemlju približe Zapadu, navodi NIT.
Anna Japaridze, gruzijska spisateljica i rediteljka, u članku za NIT piše da Gruzijski san uspešno iskorišćava strahove Gruzijaca od vremena kratkog rata između Gruzije i Rusije 2008. godine, nakon čega je Moskva povećala svoje prisustvo u Južnoj Osetiji i Abhaziji, na oko 20 odsto gruzijske teritorije.
U predizbornoj kampanji, Gruzijski san je upozorio da bi njihov izborni poraz mogao da izazove rusku invaziju. Postavili su bilborde koji su suprotstavljali slike prelepih zgrada u Gruziji i uništenih ukrajinskih. Sliku ukrajinskih ruševina označili su brojevima na glasačkim listićima dodeljenim opozicionim partijama.
Opozicija se bori i legalnim putem. Jedan od autora gruzijskog ustava Vahtang Kmaladze tvrdi da su sve odluke novog parlamenta ništavne, prenosi The Guardian. Ovo se argumentuje činjenicom da su mandati novoizabranih poslanika potvrđeni pre okončanja sudskog spora koji je pokrenuo aktuelni predsednik, čime je opovrgnuta legitimnost izbora. Gruzija se suočava sa ustavnom krizom bez presedana, ističe Kmaladze. Novi predsednik Mihail Kavelašvili trebalo bi da bude inaugurisan 29. decembra.
