Bundesbanka najavljuje ulazak Nemačke u tehničku recesiju, Blumberg tvrdi da su dani Nemačke kao industrijske supersile odbrojani
Politika međunarodnih sankcija koju sprovode SAD sve više deluje kontraproduktivno, posebno kada su u pitanju odnosi sa saveznicima među zapadnim liberalnim demokratijama. Hiljade VV, Audija, Bentlija i Poršea zadržano je u američkim lukama zbog informacija da je mali deo vozila proizveden prisilnim radom u kineskoj provinciji Sinđang. Isporuka evropskih vozila kasniće mesecima.
Prema tumačenju Volstrit džornala, raste pritisak na VV da izađe iz zajedničkog poslovanja sa Kinom u jednoj od spornih kineskih provincija. U VV kažu da je spor mali deo, ali da se radi o velikom broju vozila kojima je potrebna popravka, a zatim i organizacija novih isporuka američkim prodajnim predstavnicima. „Zaista se trudimo, ali ovo pokazuje koliko je zaista zahtevno znati šta se dešava u lancima snabdevanja.
I pre ovog slučaja, američki analitičari su počeli da primećuju da SAD ne samo da američkim građanima i korporacijama govore šta mogu, a šta ne mogu da rade, već i ostatku sveta, sa veoma niskim stepenom razumevanja situacije u kojoj se našli su se najvažniji saveznici u globalnom geopolitičkom sukobu. Svako dodatno usporavanje je, naime, osetljivo za Nemačku. Blumberg upravo objavljuje analizu pod naslovom Nemačkoj su dani industrijske supersile odbrojani. Bundesbanka je juče, međutim, prognozirala da će nemačka privreda nastaviti da se smanjuje do kraja prvog kvartala. Drugim rečima, predviđanjem drugog uzastopnog kvartala ekonomskog pada, nemačka centralna banka najavljuje tehničku recesiju u najvećoj evropskoj ekonomiji. Ministar privrede Nemačke Robert Habek smanjio je očekivanje rasta u 2024. sa 1,3 na 0,2 odsto.
Najmanje što je Nemačkoj u ovom trenutku potrebno jeste pojačan pritisak na njenu izvoznu industriju, donedavno okosnicu nemačke i evropske privrede. Financial Times izvještava i tumači pesimistične prognoze Bundesbanke: „Strana potražnja za njemačkom proizvedenom robom ‘nedavno je značajno opala’, dodaje, dok će domaći potrošači ‘vjerovatno ostati oprezni u pogledu potrošnje’, a viši troškovi zaduživanja će vjerovatno nastaviti da usporavaju investicije“.
Čitav niz giganata nemačke industrijske proizvodnje je pod specifičnim pritiscima, uključujući i one iz raznih mehanizama sankcija SAD. VSJ napominje da BASF takođe ubrzava svoje planove da evakuiše svoje poslovanje iz spornog kineskog regiona Sinđang jer tamošnja proizvodnja ima preveliki ugljenični otisak, dok su njegovi partneri umešani u neki oblik kršenja ljudskih prava. Međutim, paradoks situacije je da BASF uopšte ne namerava da napusti Kinu, već, naprotiv, da drastično poveća obim poslovanja u privredi koja je po veličini odavno prevazišla američku. Do 2030. BASF namerava da investira oko 10 milijardi evra u Kinu. Imaće višestruku korist jer će značajno smanjiti svoj skupi ugljenični otisak u Nemačkoj, gde takođe pati od izuzetno visokih troškova energije u proizvodnji.
Američki predsednik Džo Bajden nastavlja politiku trgovinskih barijera koju je započeo Donald Tramp, iako se ta politika pokazuje kao kontraproduktivna
Saul Loeb/Afp
U sličnoj situaciji je i veliki nemački VV. U Kini su ostvarili oko 35 odsto ukupne prodaje i ne planiraju da se povuku.
„Paradoksalno, Kina je pobednik Trampovog trgovinskog rata“, rekao je Jirgen Mattes, šef međunarodne ekonomske politike u Nemačkom ekonomskom institutu, nezavisnom trustu mozgova. „Ona je imala koristi u vidu dodatnih investicija, dok je Nemačka snosila troškove“, piše VSJ, koji Nemcima prenosi i američku političku lekciju:
„Mjesecima sam govorio da kompanije koje uvoze automobile u Sjedinjene Države moraju znati porijeklo svake komponente u vozilu,“ rekao je senator Ron Viden (D., Ore.), predsjedavajući Senatskog odbora za finansije.
Sjedinjene Države zabranjuju uvoz svih proizvoda napravljenih uz pomoć prinudnog rada u kineskom regionu Sinđijang i drugim delovima Kine počevši od 2021. godine, kako bi sprečili prinudni rad ujgurima. Na osnovu Zakona o sprečavanju prinudnog ujgurskog rada, obustavljen je uvoz oko hiljadu VV, Audija, Bentlija… u SAD, zbog jednog manjeg dela. Najčudnija rečenica u izveštaju Fajnenšel tajmsa o problemu sa uvozom evropskih automobila u Sjedinjene Države glasi: „Ne može se potvrditi da li je dotični deo proizveden u regionu Sinđijang
