Nakon što je blokada Ormuskog moreuza postigla značajan uspeh, Iran se okreće novoj skrivenoj arteriji svetske ekonomije: podmorskim kablovima kroz koje protiče značajan internet i finansijski saobraćaj između Evrope, Azije i Persijskog zaliva.
Islamska Republika želi da najvećim svetskim kompanijama naplaćuje korišćenje kablova koji leže na dnu Ormuskog moreuza, a mediji povezani sa državom već su uputili određene pretnje i poručili da bi saobraćaj mogao biti prekinut ako kompanije ne plate. Vlast u Teheranu razmatrala je prošle nedelje plan prema kojem bi mogli da ciljaju podmorske kablove koji povezuju arapske zemlje sa Evropom i Azijom, piše CNN.
„Nametnućemo plaćanje za korišćenje internet kablova“, objavio je prošle nedelje na mreži X portparol iranske vojske Ebrahim Zolfaghari.
Kako su objavili iranski mediji, Teheran bi od kompanija poput Googlea, Microsofta, Mete i Amazona tražio da poštuju iranske zakone, dok bi kompanije koje upravljaju podmorskim kablovima morale da plaćaju licencu za prolazak kablova, a prava na popravke i održavanje bila bi dodeljena isključivo iranskim kompanijama.
Neke od tih kompanija ulagale su u kablove koji prolaze kroz Ormuski moreuz i Persijski zaliv, ali nije jasno da li ti kablovi prolaze kroz iranske teritorijalne vode.
Takođe, s obzirom na to da je kompanijama zbog američkih sankcija strogo zabranjeno da vrše plaćanja Iranu, nije poznato kako bi tehnološki giganti uopšte mogli biti primorani da poštuju takva pravila.
Ipak, Teheran, čini se, misli ozbiljno. Državni mediji zapretili su da će oštetiti kablove, što bi moglo da poremeti internet povezanost i prenos podataka vredan više biliona dolara.
Dok svi napeto iščekuju Trampovu odluku u vezi sa nastavkom rata sa Iranom, Teheran ozbiljno preti da je pomorska blokada Ormuskog moreuza tek početak.
Tramp molio za pomoć, frustrirani Kinezi hladno ga odbili: „Taj rat nikada nisi ni trebalo da započneš!“
Ugrožen bankarski sistem, vojne komunikacije, rad na daljinu…
Podmorski kablovi ključni su za svetski internet i prenos podataka. Kada bi oni bili oštećeni, posledice bi bile znatno dalekosežnije od usporenog interneta – bilo bi ugroženo sve, od bankarskih sistema, vojnih komunikacija i AI cloud infrastrukture do rada na daljinu, onlajn gejminga i striming servisa.
Iranske pretnje deo su strategije kojom želi da pokaže svoj uticaj nad Ormuskim moreuzom i osigura opstanak režima, što je ključni cilj Islamske Republike u ovom ratu, rekla je Dina Esfandiary, direktorka za Bliski istok u Bloomberg Economicsu.
„Cilj je da se globalnoj ekonomiji nametne toliki trošak da se niko više ne usudi da napadne Iran“, rekla je.
Nekoliko ključnih interkontinentalnih podmorskih kablova prolazi kroz Ormuski moreuz, ali kako bi smanjili rizike međunarodni operateri uglavnom su izbegavali iranske teritorijalne vode i većinu infrastrukture postavljali uz omansku obalu, rekao je Mostafa Ahmed iz Habtoor Research Centera. Ipak, dva važna kabla – Falcon i Gulf Bridge International (GBI) – prolaze kroz iranske vode, upozorio je Alan Mauldin iz TeleGeographyja.
Iran nije direktno zapretio sabotažom kablova, ali je kroz izjave zvaničnika, poslanika i državnih medija više puta najavio kažnjavanje američkih saveznika u regionu. Prema Ahmedu, Iranska revolucionarna garda raspolaže borbenim roniocima, malim podmornicama i podvodnim dronovima koji predstavljaju ozbiljnu pretnju podmorskoj infrastrukturi, te bi eventualni napad mogao izazvati „lančanu digitalnu katastrofu“ na više kontinenata.
„Lančana digitalna katastrofa“
Posledice bi se osetile daleko izvan Bliskog istoka. Države Persijskog zaliva mogle bi da se suoče sa velikim prekidima internet veze, problemima u bankarskom sektoru i poremećajima izvoza nafte i gasa. Indija bi mogla da izgubi veliki deo internet saobraćaja, što bi ozbiljno pogodilo njenu outsourcing industriju i izazvalo milijarde dolara štete. Ormuski moreuz pritom je ključni digitalni koridor između azijskih data centara poput Singapura i kablovskih pristaništa u Evropi, pa bi svaki ozbiljniji prekid mogao da uspori finansijsko trgovanje i prekogranične transakcije između Evrope i Azije, dok bi delovi istočne Afrike mogli ostati bez interneta.
Sličan incident dogodio se 2024. godine, kada su tri podmorska kabla prekinuta nakon što je brod pogođen u napadu jemenskih Hutista povezanih sa Iranom vukao sidro po morskom dnu dok je tonuo. Tada je poremećeno gotovo 25 odsto internet saobraćaja u regionu. Ipak, TeleGeography procenjuje da kablovi kroz Ormuski moreuz danas čine manje od jedan odsto globalnog međunarodnog kapaciteta za prenos podataka.
Stručnjaci podsećaju da ratovanje kablovima nije nova pojava. Još tokom Prvog svetskog rata Britanija je presekla ključne nemačke telegrafske kablove kako bi prekinula komunikaciju sa vojskom. Međutim, danas bi posledice bile mnogo ozbiljnije zbog gotovo potpune zavisnosti sveta od digitalnih komunikacija i prenosa podataka. Aktuelni sukob dodatno otežava eventualne popravke jer brodovi za održavanje moraju dugo da ostanu nepomični tokom rada, a prema Mauldinu od pet brodova za popravke koji inače deluju u regionu samo je jedan ostao unutar Persijskog zaliva.
Iran svoj plan naplate prolaska podmorskih kablova kroz teritorijalne vode opravdava međunarodnim pravom i poziva se na Konvenciju UN o pravu mora (UNCLOS). Iako Iran nije ratifikovao konvenciju, pravnici smatraju da su njene odredbe obavezujuće kroz običajno međunarodno pravo. Iranski mediji pritom kao primer navode Egipat, koji zahvaljujući strateškom položaju Sueckog kanala godišnje ostvaruje stotine miliona dolara prihoda od tranzita i licenci za podmorske kablove.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da postoji važna razlika između Sueckog kanala i Ormuskog moreuza. Suecki kanal je veštački plovni put pod egipatskom kontrolom, dok je Ormuski moreuz prirodni morski prolaz za koji važi drugačiji pravni režim.
Profesorka međunarodnog prava Irini Papanicolopulu za CNN je istakla: „Za postojeće kablove Iran mora da poštuje ugovore koji su već sklopljeni, ali za nove može da odluči pod kojim uslovima će dozvoliti njihovo postavljanje.“
Dina Esfandiary iz Bloomberg Economicsa smatra da je Iran dugo znao da ima geostrateški uticaj nad Ormuskim moreuzom, ali nije bio siguran koliki bi stvarni efekat imale njegove pretnje. „Sada je Teheran otkrio koliki je zaista taj uticaj“, rekla je.
