Većina teorija zavjere zvuče toliko fiktivno, da nam je teško da povjerujemo u njih.
Ali teorija o “mrtvom internetu” zapravo može biti bliža našoj realnosti nego što mislimo, zbog velike brzine razvoja veštačke inteligencije. Šta predstavlja “teoriju mrtvog interneta” i kako može uticati na nas? Ako deluje kao da će se uskoro obistiniti, da li se može sprečiti i kontrolisati? Evo šta zapravo znači “mrtav internet”.
“Teorija mrtvog interneta” podrazumeva verovanje da internet kakav smo nekada poznavali više ne postoji. Ovo se odnosi na doba kada je internet još uvek bio novitet, kada je sadržaj bio autentičan, kada su ljudi objavljivali šta god žele, bez ograničenja, bez ikakvog cilja za stvaranjem zarade i za širenje uticaja.
Ova teorija se prvi put pojavila na jednom onlajn forumu 2021. godine. Korisnik koji je započeo diskusiju se pozivao na različite komentare koji podržavaju teoriju da su digitalni botovi zapravo zaslužni za većinu sadržaja i aktivnosti na internetu, a ne pravi ljudi.
Šta znači kada je internet “mrtav”
Internet koji je “umro” je onaj na kome je skoro nemoguće pronaći sadržaj koji je napravio pravi čovek, na njemu botovi automatski i brzo stvaraju objave na društvenim mrežama koje su algoritamski podešene da korisnici na njih reaguju, što efikasno stvara “klikove”, “lajkove” i komentare na najvećim onaljn platformama. Što se više reaguje na određen sadržaj, to su veće šanse za zaradu putem oglasa.
Ali teorija ide i korak dalje, jer se iz nje razvila ideja da su čak i sami profili koji reaguju na te objave zapravo botovi, što znači da se većina interneta sastoji iz “lažnih” aktivnih profila koji reaguju jedni na druge. Još jedan dublji sloj teorije predlaže da vladine organizacije koriste te botove kako bi manipulisale ljudima.
Postoji li istina u “teoriji mrtvog interneta”
Za sada je teško precizno odrediti koliki deo interneta “kontrolišu” mašine, s obzirom na to da različite studije daju kontradiktorne informacije. Na primer, istraživanje kompanije za sajber bezbednost “Imperva” pokazalo je da botovi čine oko polovinu ukupnog internet saobraćaja. Druga studija od ove godine navodi da su 57,1 odsto svih rečenica na internetu mašinski prevedeni tekstovi, a što se tiče sajtova koji imaju sadžraj generisan veštačkom inteligencijom, trenutna procena iznosi da ih ima oko 13,1 odsto, prenosi “Lajv sajens”.
Rasprostranjenost botova i drugih alata je prisutna godinama, ali to ne znači nužno da je internet “mrtav”. Iako AI može automatizovati kreiranje određenog sadržaja, još uvek nije dovoljno napredna da bi pretekla “ljudski dodir”. Ovaj sadržaj često sadrži netačne informacije, nepravilnu gramatiku ili jednostavno neobične strukture rečenica ili slika, što brzo otkriva da ga je stvorila veštačka inteligencija.
Zabrinutost za budućnost interneta
Ipak, iako botovi nisu poptuno preuzeli celu kontrolu nad onlajn svetom, izuzetno brz rast AI tehnologija može biti zabrinjavajuć. Brojne studije su pokazale da ljudi još uvek ne umeju u potpunosti da razaznaju sadržaj koji je napravio čovek, a koji AI. Takođe, AI može da upravlja algoritmima i “izbacuje” sadržaj koji privlači pažnju, pa samim time donosi reakcije korisnika i zaradu.
Ovo bi moglo dovesti do situacije u kojoj je internet sadržaj prilagođen AI botovima, a ne ljudima, kako bi se promovisali proizvodi i povećao angažman. Još uvek nije sasvim jasan ishod ovakvog razvoja tehnologije, ali je preporučljivo da svako ko koristi internet bude u toku sa razvojem AI programa.
Takođe, brojne kompanije i sajtovi se otvoreno služe pogodnostima koje nudi AI kako bi poboljšale rad. Ali kao korisnici društvenih mreža, izloženi smo riziku da informacije koje dobijamo možda nisu tačne, da su “podmetnute” od strane AI sistema da bi nam nešto prodale, da bi uticale na naš algoritam, pa potencijalno i mišljenja.
Malo ko od nas ima kontrolu nad pravcem u kome će se AI razvijati, ali imamo izbor da li ćemo da verujemo određenom izvoru, platformi ili profilu, tako da je najbolje da sve informacije ne prihvatamo bez bar malo opreza i zdravog razuma.
RTbalkan.
