Tim Peake – kosmonaut Evropske svemirske agencije – podelio je 2016. godine fotografiju na kojoj je moglo da se vidi oštećenje koje je napravio komadić kosmičkog otpada. Radilo se o djeliću koji je bio manji od jednog milimetra, što ne znači da nije mogao da ugrozi stanicu. Nedavno je naletjela nova grupa otpada, još jedna velika prijetnja.
Internacionalna svemirska stanica je već decenijama u kosmosu. Metalna struktura, koja podseća na džinovsku antenu, sadrži i na stotine hiljada solarnih ćelija, te druge elemente čija je masa nezanemarljiva. Na stanici od 2000. godine žive i ljudi – na površini koja je jednaka kući sa šest soba, te ovu konstrukciju odavno opisuju kao najskuplju „strukturu za stanovanje”.
Jedan „dan“ na stanici traje samo 90 minuta (toliko joj treba da obiđe oko Zemlje), što je dovoljno da se primete različite pojave u kosmosu, između ostalih i kosmički otpad koji nekontrolisano pluta svemirskim prostranstvima. Oko 170 miliona komada različitog „šuta“ orbitira oko naše planete, dok se oko 29 hiljada kreće velikim brzinama, a većinu čine delići koji su se u nekom trenutku odvojili od letelica i satelita, te krupnijih delova otpada. Oko 670 hiljada komada je veće od jednog centimetra, što bi u budućnosti moglo da predstavlja potencijalnu opasnost za opremu u svemiru i komunikaciju na Zemlji.
Internacionalna svemirska stanica je često na meti otpada – od 1999. godine problem se ponovio čak 30 puta. Tako je na primer u julu 2015. godine posada primetila veliki komad otpada koji se kretao ka stanici. Radilo se o dobro poznatom komadu kosmičkog otpada, pa je objekat već imao ime – Object No. 36912. Znalo se i da potiče sa sovjetskog meteorološkog satelita koji je lansiran 1979. godine. Satelit je bio dizajniran da potraje samo dve godine, pa je nekoliko decenija kasnije jedan njegov deo stigao u obliku opasnosti.
Komad nije bio veći od tanjira za serviranje hrane, pa je oko stanice bezbedno kružio nekoliko godina. Te 2015. godine je promenio putanju, i krenuo ka stanici. Iako se radilo o objektu koji ne izgleda zastrašujuće, 36912 je mogao da nanese ozbiljnu štetu i ugrozi posadu. To se nije dogodilo, budući da su uspeli da ga skrenu sa putanje, pa je tri nedelje kasnije sagoreo u Zemljinoj atmosferi. Uprkos uspehu ovo je veliko upozorenje, vapaj da se povede računa o tome šta ostaje iza kosmičkih misija.
U četvrtak, 24. avgusta, stanica se ponovo naša u nezavidnoj situaciji, pa je sistem Zvezda morao da uključi motore čiji je zadatak bio da stanicu sklone s putanje kosmičkog otpada. Radili su 21,5 sekundi i stanicu malo skrenuli sa trase.
Pored krupnih komada koji nekontrolisano lete kosmosom, tu su i sitniji (toliko sitni da se jedva vide golim okom), a koji takođe mogu da nanesu ogromne štete. Posledice sudara ne zavise samo od veličine objekta, već i od brzine i pravca u kojem se kreće. To znači da svaki objekat može da bude opasan, čak i onaj koji se ne vidi. Zato su važne akcije čišćenja poput ClearSpace-1.
