Botoks se koristi za uljepšavanje, za tretiranje bolova u mišićima, prekomerno znojenje, a najnovije studije pokazuju da botoks može biti potencijalni lek u borbi protiv depresije i anksioznosti. Uticaj botoksa na pokazivanje emocija može dovesti do promena u radu mozga i pomoći u ublažavanju osećaja tuge, nervoze. Nekoliko stručnjaka su za “Nešnal džiogrefik (National Geographic)” podelili detalje, koji pokazuju kako su injekcije botoksa pomogle učesnicima istraživanja koji su patili od depresije.
Lekari i naučnici su počeli da istražuju uticaj botoksa na poremećaje raspoloženja, kao što su depresija ili aksioznost. Stručnjaci kažu da, iako injekcije botulinskih toksina nisu odobrene za lečenje depresije ili anksioznosti, preliminarna istraživanja deluju obećavajuće.
“Depresija je specifična bolest i jedna trećina pacijenata sa depresijom ne reaguje na antidepresive”, kaže Mišel Magid, vanredni profesor psihijatrije na Medicinskoj školi Del na Univerzitetu Teksas u Ostinu. “Kada se to dogodi, moramo da razmišljamo “van okvira”. Svi mi tražimo dodatnu pomoć iz naše kutije sa alatima za lečenje.”
U studiji objavljenoj u junu 2023. u časopisu “Tokins (Toxins)”, istraživači su otkrili da je pedeset tri odsto muškaraca i žena koji su, kao tretman za depresiju, primili injekcije botulinum toksina A mišiće između obrva (glabelarna regija), doživeli značajno poboljšanje simptoma.
U ranijoj studiji, obajvljenoj u žurnalu “Brejn end Bihejvior (Brain and Behavior)”, istraživači su otrili je da su ljudi sa depresijom, koji su primili injekcije botoksa u različite mišiće koji kontrolišu mrštenje, doživeli značajnije smanjenje simptoma depresije u poređenju sa onima koji su uzimali sertralin (antidepresiv) posle 12 nedelja. Pored toga, poboljšanje raspoloženja je počelo ranije kod onih koji su primili injekcije i bilo je manje neželjenih efekata, nego kod onih koji su uzeli antidepresive.
“Sa navedenim rezultatima, lako je pretpostaviti da nas kozmetičke procedure ulepšavaju, pa se zbog toga osećamo bolje”, kaže Magid, “Ali priča je dublja.”
Izrazi lica i emocije
Postoji nekoliko teorija koje mogu da pomognu u razumevanju uticaja botoksa na depresiju. “Jedna je povezana sa takozvanom hipotezom povratnih informacija o licu – idejom da je odnos između unutrašnjih emocionalnih stanja i izraza lica dvosmeran”, objašnjava Norman Rozental, klinički profesor psihijatrije na Univerzitetu Džordžtaun, koji je istraživao efekte injekcija botoksa na depresiju i socijalnu anksioznost.
“Ako ste tužni, to će se prirodno odraziti na vašem licu. S druge strane, ako vaše lice prvo poprimi tužan ili uznemiren izraz, to će se odraziti u vašem mozgu i zaista pokrenuti pravi osećaj tuge.”
Drugim rečima, i mišićna memorija i kognitivna memorija su uključeni u emocionalna iskustva: naši mišići lica pamte određeno stanje uma, a naš um se, u isto vreme, oslanja na mišiće da bi pokrenuo osećanja. Zbog toga stručnjaci smatraju da injekcije botoksa razbijaju vezu između mišićne memorije i psihološkog stanja.
Uticaj na mozak
Naučnici objašnjavaju da postoje čak i dokazi sa skeniranja mozga pacijenata. Rezulatati su pokazali da ubrizgavanje botulinum toksina u čelo smanjuje aktivnost u amigdali, delu mozga koji je aktivan tokom osećaja straha, depresije, besa i drugih negativnih emocija. Ovo može biti jedan od razloga zašto ljudi sa određenim oblicima depresije bolje reaguju na botoks nego na lekove.
Zanimljivo je da promene raspoloženja povezane sa injekcijama botoksa ne nastaju samo kada se injekcije daju u čelo i lice. Studije su pokazale da su ljudi koji su koristili botoks zbog migrene, spazma mišića, bola u vratu, prekomerno znojenje, imali nižu učestalost anksioznosti i depresije. Drugim rečima, nije važno gde se botoks ubrizgava, jer su efekti bili isti.
Potencijalne prednosti i mane
Injekcije iz prethodnih studija su pokazale određene prednosti u odnosu na druge tretmane za poremećaje raspoloženja, prema zagovornicima ovog pristupa. Injekcije donose manje neželjenih efekata nego antidepresivi (glavni neželjen efekat je privremena iritacija na mestu injekcije), kažu stručnjaci. Pored toga ovakav tretman neće biti u interakciji sa drugim lekovima za depresiju ili anksioznost.
Postoji i mogućnost da sam čin odlaska na tretman može da donese osećaj zadovoljstva, jer navodi pacijenta da razmišlja o sebi na drugačiji način i pokušava pomoći svom telu i umu. Na kraju, ako pojedinac deluje opušteno, osveženo i na licu mu se ne vide odrazi negativnih emocija, može nesvesno uticati na druge ljude oko sebe i probuditi pozitivna osećanja.
Naravno, mnogi naučnici nisu ubeđeni da botoks može imati značajnu ulogu u tretiranju depresije, jer su teški osećaji tuge simptomi koje botoks samo može “maskirati”, a ne izlečiti. Pojedini smatraju da je potrebno odraditi i nekoliko testova koji bi dokazali da li je uloga botoksa zapravo samo placebo efekat. Osim toga, ovakva vrsta “terapije” nije jeftina, s obzirom da nije zvanično prihvaćena i proglašena efikasnom.
Ipak, prethodno navedeni stručnjaci smatraju da je značajno dalje istraživati vezu između depresije i botoksa, jer nekonvencionalni pristupi uvek mogu dovesti do neočekivanih, ali željenih, rezultata. Za sada, pre pokušavanja bilo koje vrste tretiranja simptoma depresije i anksioznosti, uvek je potrebno konsultovati se sa stručnjacima i primeniti opšte prihvaćene i proverene lekove i savete.
Foto:© Unsplash/Vlad Egorov
RTmagazin.
