Iako su se prihodi od izvoza nafte stabilizovali, daleko su od statusa ekonomske sile
Meta noćnih izraelskih napada na Iran od 26. oktobra bile su iranske fabrike raketa, saopštio je portparol izraelske vojske Danijel Hagari. SAD, kao najvažniji saveznik Izraela, zatražile su od izraelske vlade da ne napada iranska nuklearna postrojenja ili naftna polja. Za to je postojao važan razlog: prema ekspertima analitičke kompanije Capital Economics, Iran pokriva oko četiri odsto svetskih potreba za naftom, prenosi Dojče vele.
Izvoz nafte uprkos sankcijama
Izvoz nafte je važan izvor prihoda za Iran. Iako su SAD napustile nuklearni sporazum sa Iranom 2018. godine, ponovo uvele sankcije iranskoj nafti, a zatim ih dodatno proširile, Iran i dalje uspeva da prodaje naftu, uglavnom Kini. U 2023. godini izvoz nafte iznosio je više od 35 milijardi dolara, kako je u martu izvestio ministar za naftu Džavad Ovji, a preneo je i Fajnenšel tajms.
Vortek, analitička kuća specijalizovana za energetski sektor, procenila je da je iranski dnevni izvoz porastao na prosečno 1,56 miliona barela u periodu od januara do maja 2024. godine. „tamne flote“, izvestio je Vorteka krajem juna 2024. „Mračna flota“ se odnosi na brodove koji švercuju naftu da bi zaobišli sankcije. Prema američkoj organizaciji Ujedinjeni protiv nuklearnog Irana (UANI), iranska „tamna flota“ ima najmanje 383 broda.
Iran prodaje svoju naftu sa 20 odsto popusta u odnosu na cenu na svetskom tržištu, ocenila je engleska televizija Iran internešenel, što je kompenzacija za rizik koji kupci preuzimaju na moguće sankcije SAD. „Kineske rafinerije su glavni kupci ilegalnih iranskih isporuka nafte, koju posrednici mešaju sa isporukama iz drugih zemalja i deklarišu u Kini kao uvoz iz Singapura ili drugih zemalja“, rekao je isti izvor.
Slab rijal i visoka inflacija
Zapadne sankcije se ne odnose samo na naftnu industriju već i na međunarodna plaćanja sa Iranom, što je dovelo do drastičnog pada vrednosti nacionalne valute rijala. Na crnom tržištu od 2. oktobra 2024. za jedan američki dolar Iranci moraju da plate 580.000 rijala. Poređenja radi: posle potpisivanja nuklearnog sporazuma 2015. dolar je vredeo 32.000 rijala.
Sankcije i loš kurs poskupljuju svakodnevne potrepštine, što dodatno pogoršava situaciju jer Iran ne može da podmiri sopstvene zalihe hrane. Trenutna inflacija je oko 40 odsto.
Poređenje ekonomske moći
Iako su se prihodi od izvoza nafte stabilizovali, Iran je daleko od statusa ekonomske sile. Sa svojih 88 miliona stanovnika, ova zemlja ima skoro deset puta više stanovnika od Izraela, ali je ekonomski znatno slabija. Godine 2023. iranski BDP je bio oko 403 milijarde dolara, dok je izraelski bio oko 509 milijardi dolara. Razlika je jasna kada se uporedi BDP po glavi stanovnika: prema Međunarodnom monetarnom fondu, BDP po glavi stanovnika u Iranu je bio 4.663 dolara, dok je u Izraelu bio preko 52.000 dolara.
„Životni standard srednje klase vratio se na nivo od pre 20 godina zbog sankcija“, kaže za DV Djavad Salehi-Isfahani, profesor ekonomije na Virginia Tech.
Korupcija i nedostatak transparentnosti
U Iranu, znatne količine novca nestaju unutar netransparentnih struktura vladajućih elita. Na skali organizacije Transparensi internešenel, koja meri percepciju korupcije, Iran je na 149. mestu od 180 zemalja, dok je Izrael na 33. mestu. Posebno je netransparentna uloga Revolucionarne garde i verskih fondacija koje kontrolišu ključne delove privrede. Ove institucije ne plaćaju poreze, nisu obavezne da objavljuju finansijske izveštaje i izveštavaju direktno političkom i verskom vođi, ajatolahu Aliju Hamneiju.
Nezadovoljstvo stanovništva
Iako Iran ima predsednika kojeg bira narod, što se poslednji put dogodilo u julu 2024. godine, zemlja nije demokratska. Od 80 kandidata za predsednika, konzervativni Savet staratelja dozvolio je kandidaturu samo šestorici. Vlada pokušava da održi socijalni mir subvencijama za hranu i gorivo, ali se i dalje plaši narodnog nezadovoljstva, koje se često manifestuje u protestima protiv političkog režima zbog povećanja cena ili obaveze nošenja ženskih marama.
Rat sa Izraelom bio bi ogroman ekonomski teret za Iran, što bi moglo da natera vladu da smanji troškove u drugim oblastima, dodatno pogoršavajući nezadovoljstvo građana, piše Deutsche Welle
