Niste stigli ni da otvorite oči, a glavobolja vam je već pokvarila jutro. Ako vam se to povremeno dešava, verovatno nema razloga za brigu. Ipak, ako su deo svakodnevnice, mogu ukazivati na određeni uzrok – a ovo je zapravo dobra stvar, jer to znači da postoji jednostavan način da ih sprečite i da se ponovo budite odmorni.
Jutarnje glavobolje mogu biti izazvane različitim faktorima. To nekada mogu biti migrene, koje može biti teže kontrolisati, a nekada su samo u pitanju određene životne navike koje se mogu ispraviti. Neki od najčešćih uzroka zbog kojih se ljudi bude sa glavoboljom mogu biti:
Problemi sa spavanjem
Loš kvalitet sna može direktno dovesti do pojave glavobolje. Nesanica, kao jedan od najčešćih poremećaja spavanja, često dovodi do osećaja nepotpunog odmora i jutarnjih glavobolja. Lečenje obično podrazumeva identifikovanje osnovnog uzroka, koji može biti posledica stresa, mentalnih poremećaja ili loših životnih navika.
Apneja u snu
Ovo stanje izaziva kratkotrajne prekide disanja tokom sna, što dovodi do smanjenog nivoa kiseonika i povećanog pritiska u glavi. Simptomi mogu uključivati hrkanje, umor uprkos spavanju i jutarnje glavobolje, a za utvrđivanje apneje u snu najbolje je tražiti pomoć lekara.
Migrene
Napadi migrene mogu se javiti u bilo koje doba dana, ali su česti tokom noći ili ujutru. Često prate određeni ritam i ponavljaju se u istom periodu. Dakle, moguće je da je glavobolja sa kojom se stalno budite zapravo napad migrene koji se javlja dok spavate. Okidači mogu biti stres, loš san ili određene namirnice, a može biti i nasledno stanje. Upravljanje migrenama uključuje izbegavanje navedenih okidača, kao i konsultacije sa neurologom.
Odvikavanje od kofeina
Osobe koje konzumiraju velike količine kafe mogu osetiti jutarnju glavobolju kao posledicu smanjenog unosa kofeina. Kofein može da utiče na protok krvi u mozgu, a ako ga ne konzumirate u količinama na koje ste navikli, to može izazvati neurološke neželjene efekte koji su slični prestanku uzimanja određenih supstanci (poput alkohola). Jedan od tih efekata je jaka glavobolja. Postepeno smanjivanje količine kofeina koju konzumirate u toku dana može ublažiti simptome.
Škripanje zubima
Škripanje zubima tokom spavanja može izazvati napetost u zglobovima vilice, osetljivost zuba i glavobolju, a čak može dovesti do promena u pozicioniranju vilice. U nekim slučajevima, štitnici za zube mogu pomoći u ublažavanju problema.
Konzumacija alkohola
Bilo da ste popili jednu čašu vina uz večeru ili ste pili veće količine tokom izlaska, piće može izazvati da se probudite sa bolom u glavi. To je zato što alkohol utiče na nekoliko neurotransmitera u vašem mozgu koji su povezani sa glavoboljama.
Ograničenje unosa alkohola i unos dovoljne količine vode mogu pomoći u sprečavanju ove posledice, a najsigurniji način da se spreče je potpuno izbegavanje.
Lekovi
Česta upotreba analgetika može dovesti do hroničnih glavobolja. Preporučuje se da se lekovi koriste ne više od 10 dana mesečno. Takođe, neki lekovi, uključujući pilule za kontracepciju i hormonsku terapiju, mogu izazvati glavobolje. Ukoliko se jave takvi simptomi, razgovor sa lekarom je neophodan radi promene terapije.
Mentalno zdravlje
Anksioznost i depresija su povezani sa glavoboljama, posebno tenzionog tipa, koji uzrokuje osećaj pritiska u glavi, vratu i oko očiju. Ljudi koji pate od migrena takođe osećaju veliki umor, što može negativno uticati na svakodnevni život i raspoloženje – pa se problemi sa mentalnim stanjem dodatno pogoršavaju. Upravljanje stresom i terapija mogu smanjiti učestalost napada.
Ishrana
Kod oko 20 odsto ljudi koji su osetljivi na hranu, hrana može izazvati migrene, tvrde stručnjaci. Alergije i preosetljivost na hranu mogu izazvati upalne procese u telu, što dovodi do glavobolje. Prerađena hrana, velike količine soli i sir su česti okidači.
Ozbiljnije zdravstvene komplikacije
U retkim slučajevima jutarnje glavobolje mogu ukazivati na ozbiljnija stanja, poput tumora na mozgu. Ako tumor izaziva oticanje, to će izazvati glavobolje. Prateći simptomi mogu uključivati promene u vidu i ravnoteži, pospanost i pad u radu kognitivnih sposobnosti.
RTbalkan.
