Tranzicija ka električnim automobilima ne napreduje istim tempom u svim zemljama Evrope i EU. Očekivano, okolnosti su različite, a ni vlast nema iste prioritete u svim državama.
Na primer, Norveška je godinama ranije agresivno krenula u električnu tranziciju, tako da sada udeo novih električnih automobila na tamošnjem tržištu čak i opada. U poređenju sa prodajom od januara do novembra 2022. godine, prodaja električnih automobila u Norveškoj u istom periodu ove godine pala je za 9,4 odsto.
Međutim, za jedanaest meseci ove godine prodato je čak 95.630 električnih automobila, od ukupno 114.772 novoregistrovanih vozila. Dakle, ogromna većina novih automobila koji izađu iz salona je na struju.
Kakva je situacija na drugim tržištima? Da li znate koja država u Evropskoj uniji ima najmanji udeo električnih automobila u prodaji novih automobila?
Prema podacima Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA), država sa najmanjim rastom prodaje EV u EU je Hrvatska. U odnosu na jedanaest meseci 2022. godine, od januara do novembra 2023. godine, rast je bio samo 22,8 odsto.
Svi ostali su ispred, neki manje, kao što su Mađarska (24,1 odsto), Nemačka (28,2 odsto) ili Italija (33,2 odsto), a neki znatno više, kao što su Bugarska (131 odsto), Grčka (130,5 odsto), Kipar (121,3 odsto), Danska (110,3)…
Tržišni udeo električnih automobila ne zavisi samo od puke naklonosti tržišta i otvorenosti za ovu vrstu tehnologije. Mnogo toga zavisi i od subvencija za kupovinu električnih automobila.
Na primer, možemo pretpostaviti da će prodaja električnih automobila u Nemačkoj pasti jer su subvencije ukinute zbog uštede u budžetu. Procene su da bi broj novih električnih automobila prodatih 2024. godine mogao da padne sa približno pola miliona, koliko će biti prodato ove godine, na 300.000 automobila.
Osim ako proizvođači automobila ne ponude dramatične popuste.
