Američki milijarder Ilon Mask je podržao stavove iznesene u članku na Tviteru u kojem se navodi da ukrajinska kontraofanziva propada i da Zapad nije dozvolio primirje Ukrajine i Rusije.
“Lepo rečeno”, napisao je Mask na Tviteru u odgovoru autoru članka, investitoru Dejvidu Saksu koji na toj društvenoj mreži ima skoro 700.000 pratilaca.
Kontraofanziva propada
Kako dani prolaze, sve je jasnije da ukrajinska kontraofanziva ne uspeva da postigne nijedan prvobitno navedeni cilj, navodi se u tekstu koji je Mask podržao.
Podsetnik, administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena se kladila na to da će preuzeti teritorije koje je Rusija pripojila, preseći Krimski most i primorati Rusiju da sedne za pregovarački sto. To se skoro sigurno neće desiti.
Naprotiv, verovatniji je zastoj, ili čak da Rusija osvoji još teritorija i pobedi u ratu, baš kao što je predvideo Džon Miršajmer, ocenjuje Saks.
Koje su sada Bajdenove opcije? Ili da eskalira sukob, ili da prizna poraz.
U pripremama za samit NATO-a u Viljnusu, državni sekretar SAD Entoni Blinken je sugerisao da bi Ukrajini trebalo dati “izraelski status”, što podrazumeva višegodišnje garancije u vezi sa odbranom, poput isporuka oružja, municije, i priliva novca koji bi se nastavio i ukoliko bi Džozef Bajden izgubio na narednim izborima.
To nije ono za šta su se Amerikanci prijavili. Mnogi su isprva podržali to da se Ukrajini da više od 100 milijardi dolara misleći da je u pitanju jednokratna donacija kako bi se poništili ruski teritorijalni dobici. Da im je neko rekao da je to samo osnova za dugogodišnju podršku u novom večnom ratu, Amerikanci bi odabrali alternativu, a pogotovo da su uopšte bili svesni da ona postoji.
Mir koga je moglo biti
Pojavljuju se novi dokazi koji pokazuju da je mir mogao da bude postignut na početku sukoba, dodaje autor.
Na nedavnom sastanku sa delegacijom Afrike Putin je predstavio skicu ili preliminarni dogovor koji je delegacija Ukrajine potpisala u Istanbulu u Aprilu 2022. godine. U njemu se navodi da bi se Rusija povukla do granica koje su bile na snazi pre rata ukoliko bi se Ukrajina obavezala da neće ući u NATO (ali da će moći da ima bezbednosne garancije Zapada).
Kako objašnjava Saks, taj dokument i dalje nije dostupan javnosti, ali niko ne osporava da on postoji.
On dalje podseća na komentare bivšeg premijera Izraela Naftalija Beneta koji je govorio da su Rusija i Ukrajina postigle dogovor, ali da ga je Zapad odbacio.
“Ukrajisnka pravda” izvestila je u maju 2022. da čim su pregovarači nakon Istanbula dogovorili okvirnu strukturu budućeg sporazuma, tadašnji premijer Velike Britanije Boris Džonson pojavio se u Kijevu gotovo bez ikakve najave.
“Džonson je u Kijevu poslao doneo dve jednostavne poruke. Prva je da je Putin ratni zločinac i da sa njim ne treba pregovarati, već da na njega treba vršiti pritisak. A druga je da čak i ako je Ukrajina spremna da potpiše neke sporazume o garancijama sa Putinom, oni nisu”, citira Saks proukrajinski list.
Džonson (koji mora da je govorio ne samo u svoje, već i u ime čitave zapadne alijanse) želeo je da pritisne Putina, a ne da postigne mir, i obećao je nove sisteme naoružanja ukoliko bi Ukrajina nastavila da se bori.
U vreme objavljivanja članka je izgledalo kao da Ukrajini dobro ide, pa je “Pravda” prikazala odluku Zelenskog da prihvati Džonsonovu ponudu kao dobru opkladu.
Sada, gledano unazad, to deluje kao katastrofa.
“Znam da će nekima od vas možda biti teško da poveruju da je stvarnost na terenu do te mere u suprotnosti sa izveštavanjem mejnstrim medija”, navodi se u članku koji je naišao na odobravanje američkog milijardera.
Ipak, kako se dodaje, vredi podsetiti na to da su američku javnost dve decenije uveravali u to da Amerika pobeđuje u Avganistanu.
Mediji su nakon debakla prestali da izveštavaju o Avganistanu, baš kao što su ranije prestali da izveštavaju o Iraku, bez da je iko preuzeo krivicu. Nažalost, čini se da u Ukrajini idemo u sličnom pravcu. Jedino pitanje je koliko će dugo Bajden moći da održava proksi rat koji je lako mogao da bude izbegnut.
RTbalkan.