Prema podacima Evropske službe za klimatske promene Kopernikus i američkog Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu, obim morskog leda na Antarktiku bio je najmanji zabeležen u januaru, a na Arktiku treći na popisu najmanjih.
Upravo obim morskog leda jedan je od klimatskih pokazatelja koje koristi Svetska meteorološka organizacija u izveštajima o stanju globalne klime. A svetski nivo mora nezaustavljivo raste.
„U svakom scenariju, zemlje poput Bangladeša, Kine, Indije i Holandije su u opasnosti. Megagradovi na svim kontinentima suočiće se sa ozbiljnim uticajima, uključujući Kairo, Lagos, Maputo, Bangkok, Daku, Džakartu, Mumbaj, Šangaj, Kopenhagen, London, Los Anđeles, Njujork, Buenos Ajres i Santjago. Opasnost je posebno akutna za skoro 900 miliona ljudi koji žive u priobalnim zonama na niskim nadmorskim visinama – to je svaki deseti čovek na Zemlji“, rekao je Antonio Guteres, generalni sekretar Ujedinjenih nacija.
Da se klimatska kriza ne smiruje, ukazuje temperaturni trend. Proteklih osam godina su najtoplije na planeti.
Arktik se zagreva više nego dvostruko brže od globalnog proseka. Tamo se morski led dramatično povukao tokom 44-godišnjeg satelitskog praćenja. Od 1979. godine, januar je izgubio 1,89 miliona kvadratnih kilometara, što je oko dva puta više od površine Nemačke.
Svake godine, u ovo doba, leto izjeda morski led oko Antarktika. Ali ove godine je Zapadni Antarktik posebno bio topliji, a to je, u kombinaciji sa jakim vetrovima i velikim talasima, pomoglo da se stvore ogromne oblasti bez leda.
