vaj status, sada je znatno uvećao njihov broj, ali i probleme za lokalno stanovništvo – medvedi napadaju stoku, oštećuju voćnjake, a posebno su se okomili na košnice sa medom. Spasavajući imovinu, ali i goli život meštani su pribegli trovanju medveda, čak i odstrelu. O ugroženosti medveda i njihovom suživotu sa ljudima za RTS je govorio Davor Marković iz Društva za zaštitu prirode.
Davor Marković iz Društva za zaštitu prirode, koje je pokrenulo projekat „I mede i med – da uvedemo red”, rekao je da je suživot čoveka i medveda je nešto što je prisutno na našim prostorima jako dugo, stotinama godina.
„Medved je praktično mitska životinja i u našoj kulturi na ovim prostorima, tako da itekako je moguć suživot medveda i ljudi, ali naravno postoje određeni uslovi. Postoje neka pravila koja bi morala da se poštuju pre svega, od strane nas. Pre svega, moramo da poštujemo medveda kao takvu životinju, kao veliku životinju, najveću na našim prostorima i moramo da imamo jednostavno takav odnos prema njemu“, rekao je Davor Marković.
Stanovnici Zlatibora su pribegli triku – kada kreću u šetnju šumom sa sobom nose kanticu krema, koju, ako naiđu na medveda, otvore, ostave i polako se udalje. Marković navodi da to nije rešenje.
„Naš predlog, u suštini, želimo ljudima u tom okrugu da omogućimo da žive u harmoniji sa medvedom, tako što ćemo im, pre svega, dati ograde koje su otporne na medvede, tako da medvedi više ne mogu da ulaze tek tako njihova imanja i da prave štete“, istakao je Marković.
Osim toga, Marković je dodao da predlažu da se stanovnicima Zlatiborskog okruga doniraju i štenci koji su adaptirani na život na visokim planinama, pošto su istraživanja pokazala da se medvedi ne približavaju imanjima na kojima se nalaze psi, ali i da se uredi staza koja će biti bezbedna od prilazaka medveda.
„Susreti medveda i ljudi nisu toliko česti“
Napomenuo je kako susreti medveda i ljudi nisu toliko česti, pošto su medvedi svesni svog okruženja.
„Divlje životinje uglavnom izbegavaju ljude, ali u suštini, ako bismo se i pronašli u nekom da kažem neposrednom okruženju sa mrkim medvedom, bitno je da se lagano smireno udaljimo se te lokacije, da ne pokušavamo da se ne znam da ga napadamo ili da ga gađamo ili bilo što tako, to će ga samo isprovocirati. U suštini sa tako krupnom životinjom koju veoma svjesna svoje snage, treba postupati veoma smireno, koliko god to delovalo nemoguće“, objasnio je Davor Marković.
U Srbiji živi 200 jedinki medveda. Marković je naveo da je trend očuvanja medveda u porastu.
„Povećava se broj medveda, pre svega zato što smo ih svrstali u strogo zaštićene vrste, zato što više nije dozvoljeno lov na njih, nije dozvoljeno njihovo ugrožavanje“, istakao je Marković.
Objasnio je i da bi bilo katastrofalno da meštani pribegavaju trovanju medveda.
„To dovodi do nesagledivih posledica, ne samo po jednog medveda, već može napraviti čitavu ekološku katastrofu u blizini, recimo u blizini staništa medvjeda se nalaze i hranilišta beloglavih supova. Tako mi možemo da izgubimo praktično čitavu populaciju beloglavih supova ako bi se recimo samo jedna jedinka medveda otrovala“, napomenuo je Davor Marković.
