Humanoidni roboti su u Pekingu ovih dana trčali, boksovali, skakali i igrali fudbal. Jedan od njih je čak pretrčao 100 metara brže od Usaina Bolta. Ali dok publika posmatra robotski sport kao tehnološki spektakl, deo kineske industrije već razmišlja o mnogo ozbiljnijoj primeni: robotima koji bi mogli da učestvuju u vojnim operacijama .
Yang Kun, inženjer kompanije AGIBOT iz Šangaja, rekao je za CBS News da bi kineske kompanije mogle da razviju humanoidne robote sposobne za vojne zadatke u narednih pet do deset godina . Prema njegovim rečima, vojna primena je krajnji cilj razvoja ove tehnologije, dok bi roboti pre toga trebalo da pronađu primenu u hotelima, domaćinstvima i drugim svakodnevnim poslovima.
Njegova procena ne znači da Kina ima spremnog robotskog vojnika, niti da je takva tehnologija zvanično najavljena kao deo kineskih oružanih snaga. Reč je o prognozi inženjera iz industrije. Ipak, ona je značajna jer pokazuje koliko se brzo granica između komercijalne robotike i vojne tehnologije pomera.
Drugo izdanje World Humanoid Robot Games održava se u Pekingu uz učešće više od 2.000 robota, više od 600 timova i predstavnika 16 zemalja. Roboti se takmiče u disciplinama poput sprinta, skoka uvis, dizanja tegova, fudbala, gimnastike i kik-boksa.
Jedan robot kompanije X-Humanoid pretrčao je 100 metara za 9,39 sekundi, nadmašivši Boltov rekord od 9,58 sekundi, dok je drugi robot iste kompanije skočio 2,88 metara uvis iz mesta.
Ali manifestacija je istovremeno pokazala koliko je tehnologija još nezrela. Pojedini roboti su padali, udarali u prepreke, prestajali da funkcionišu, a jedan je čak planuo. To je važan kontrast: mašina može da bude izuzetno impresivna u jednom kontrolisanom zadatku, a istovremeno veoma nepouzdana kada nešto krene neplanirano.
Upravo je ta razlika ključna kada se govori o vojnoj upotrebi.
Najveći izazov nije napraviti robota koji može da hoda, trči ili nosi teret. Današnji sistemi već mogu da izvedu deo tih zadataka.
Mnogo je teže napraviti mašinu koja može pouzdano da funkcioniše u haotičnom i nepredvidivom okruženju, da prepozna prijateljske i neprijateljske snage, reaguje na promene terena i istovremeno poštuje pravila angažovanja.
Još komplikovanije pitanje je ko donosi odluku o upotrebi sile .
Yang Kun je za CBS rekao da roboti sami po sebi nemaju emocije i da sve zavisi od toga „ko ih kontroliše i ko ih pravi“. Upravo ta rečenica predstavlja mnogo ozbiljniji problem od scenarija iz filmova o Terminatoru. Opasnost nije nužno u tome da robot „postane zao“, već u tome da čovek dobije sistem sposoban da fizičku silu primeni brže, jeftinije i u većem obimu.
Ovakve izjave treba posmatrati u širem kontekstu kineske industrijske politike. Peking poslednjih godina snažno ulaže u veštačku inteligenciju, robotiku i druge napredne tehnologije, sa ciljem da Kina postane jedan od vodećih svetskih tehnoloških centara. CBS navodi da predsednik Xi Jinping upravo nauku i tehnologiju vidi kao jedan od ključnih elemenata dugoročne konkurentnosti zemlje. ( CBS News )
Humanoidni roboti pritom imaju jednu posebnu prednost za vojnu primenu: napravljeni su da se kreću u okruženju koje je projektovano za ljude. Za razliku od specijalizovanih robotskih vozila, humanoid bi teoretski mogao da koristi stepenice, vrata, vozila, alat i drugu infrastrukturu bez potrebe za njenom potpunom adaptacijom.
Ali to ne znači da će humanoidni roboti uskoro postati standardni vojnici.
U realnom sukobu mnogo je verovatnije da će se prvo širiti specijalizovani autonomni sistemi, dronovi, robotska vozila i drugi sistemi koji ne moraju da oponašaju ljudsko telo. Rat u Ukrajini već je pokazao koliko brzo bespilotni sistemi mogu da promene način ratovanja, dok humanoid mora da reši mnogo više problema pre nego što postane praktičan vojni alat.
Zbog toga je najzanimljiviji deo ove priče zapravo industrijski, a ne filmski.
Ako Kina uspe da napravi humanoidne robote koji mogu pouzdano da rade u fabrikama, skladištima, hotelima i domaćinstvima, dobiće ogromnu bazu podataka, infrastrukturu i proizvodne kapacitete koji se kasnije mogu prilagoditi i drugim namenama.
Drugim rečima, komercijalni robot može biti mnogo važniji korak ka vojnom robotu nego sama izrada prvog naoružanog prototipa .
Pet do deset godina koje pominje Yang zato ne treba posmatrati kao rok do kojeg će se na ulicama pojaviti armije humanoidnih vojnika. To je pre procena koliko brzo bi tehnologija mogla da dostigne nivo na kojem će njena vojna primena postati tehnički realna.
A s obzirom na brzinu razvoja kineske robotike, pitanje više nije da li će humanoidni roboti biti sposobni da obavljaju sve složenije fizičke zadatke. Mnogo važnije pitanje biće ko će odlučivati šta smeju da rade kada im se ti zadaci nađu izvan fabrike i uđu na bojno polje.
Izvor: benchmark
