Uoči jeseni, kada bi prema najavama iz Otave trebalo da bude potpisana osnivačka povelja Banke za odbranu, bezbednost i otpornost (DSRB), Kanada i njeni partneri suočavaju se sa problemima.
Reč je o novoj multilateralnoj finansijskoj instituciji zamišljenoj da po povoljnim uslovima pozajmljuje vladama i odbrambenim dobavljačima, oslanjajući se na snažan kreditni rejting osnivača kako bi kapital bio jeftiniji nego što bi ga pojedinačna članica mogla dobiti sama na tržištu.
Ideja odgovara na razmak između novih NATO ciljeva – 5 odsto BDP-a za odbranu i bezbednost do 2035. godine, dogovorenih na samitu u Hagu u junu 2025. – i fiskalnog kapaciteta vlada koje taj teret treba da podnesu isključivo iz nacionalnih budžeta.
Od ciljanih sto milijardi evra kapitala, međutim, do kraja avgusta obezbeđeno je tek oko pet milijardi evra, saznaje Rojters od dvojice zvaničnika upoznatih sa pregovorima.
Devet zemalja na čelu sa Kanadom za sada zvanično podržava projekat. Međutim, Nemačka, Britanija i ostale velike ekonomije grupe G7 i dalje nisu pristupile, što otvara pitanje može li DSRB uopšte da dostigne kreditni rejting AAA od kojeg zavisi njena poslovna logika.
“Da bismo ostavili dobar utisak na rejting-agencije, trebalo bi da nam se pridruži nekoliko drugih ozbiljnih vlada”, ocenjuje Vilijam Perodin, izvršni direktor londonske analitičke kuće Risk Kontrol, specijalizovane za multilateralne institucije.
Savez srednjih sila
Projekat dobija na težini u trenutku kada su odnosi Otave i Vašingtona najgori u decenijama.
Pregovori o trgovinskom sporazumu propali su krajem avgusta, nakon čega su SAD uvele carine od 50 odsto na kanadsku robu vrednu oko 20 milijardi dolara – od viskija do hokejaške opreme – a Kanada od 8. septembra uzvraća istom merom, “dolar za dolar”.
Premijer Mark Karni otvoreno je opisao situaciju kao sukob: “Kad te napadnu, u ratu si. Nas su napali.”
U tom svetlu jasnije se čita i njegov raniji poziv na osnivanje saveza “srednjih sila” koje bi se finansijski odmakle od Vašingtona, a DSRB je jedan od najkonkretnijih izraza te ideje.
Koncept je 2024. godine za Atlantski savet razradio Rob Marej, bivši prvi šef NATO ureda za inovacije, a danas ga operativno vodi Izabel Idon, izvršna direktorka Razvojne banke Kanade.
Nakon što je u aprilu u Monrealu dogovorena osnivačka povelja, devet zemalja je u julu u Ankari potpisalo deklaraciju o nameri: Kanada, Albanija, Belgija, Grčka, Letonija, Luksemburg, Rumunija, Turska i Ukrajina.
Veće zemlje pozvane su da uplate oko milijardu evra svaka, kroz tri godine, uz obećanje budućih dividendi. Marej je u julu na sajmu u Farnborou bio otvoren oko razmera ambicije: “Iskreno, treba nam deset velikih država.”
Politička slika oko banke od tada se najviše promenila u Britaniji, koja je DSRB prvobitno odbila. Novi premijer Endi Burnham i ministar odbrane Ves Striting sada o njoj govore znatno blaže i kažu da ne vide sukob sa britanskim konkurentskim projektom, Multilateralnim odbrambenim mehanizmom (MDM).
Nemačka i dalje ostaje u statusu posmatrača, Japan poručuje da odluka nije doneta, a izgledi Južne Koreje procenjuju se na pola-pola, uz mogućnost kasnijeg pristupanja.
Holandija je potvrdila da ostaje isključivo uz MDM.
Takmičenje sa saveznicima
Desetak banaka, uključujući Džej Pi Morgan Čejs i Dojče banku, uložilo je usluge i sredstva u vrednosti od oko deset miliona dolara u uspostavljanje institucije i platilo oglas u Fajnenšal tajmsu koji DSRB opisuje kao projekat sa “obeležjima buduće institucije sa rejtingom AAA” – ali Elizabet Radman iz agencije Morningstar DBRS podseća da kreditnu sposobnost multilateralnih institucija prvenstveno određuje podrška temeljnih deoničara, a ne broj potpisnica deklaracije.
Banka se pritom takmiči i sa sopstvenim saveznicima: EU je 2025. pokrenula program SAFE vredan 150 milijardi evra, dok Britanija, Holandija, Finska i Poljska razvijaju MDM, sa ciljem uspostavljanja do 2027. godine.
Upravo je to preklapanje, uz nejasnoće oko visine uloga, prema Rojtersovim izvorima glavni razlog oklevanja dela zemalja.
Džin Frida, saradnik instituta Brigel iz Brisela, ide korak dalje, tvrdeći da je pravi evropski problem tražnja, a ne ponuda kapitala: stvarna prepreka naoružavanju leži u fragmentisanoj nacionalnoj nabavci, ne u nedostatku novca, a banka bi bez disciplinovanja te tražnje mogla postati, upozorava, samo “elegantan finansijski omot oko najstarijeg evropskog odbrambenog problema”.
Analitičar vodećeg britanskog tink-tenka za odbranu i bezbednost RUSI, Linus Terhorst, ranije je ocenio da će tek za godinu dana biti jasno postoji li dovoljan politički zamajac da ideja postane operativna institucija.
Rok koji je Kanada sama sebi postavila za taj test, potpisivanje povelje na jesen, sada je pred vratima.
