Hrvatski istoričari su podeljenog mišljenja u vezi sa promocijom ustaštva u Imotskom, uoči i tokom koncerta pevača Marka Perkovića Tompsona i dok jedni osuđuju višedecenijsku koreografiju Tompsonovih koncerata i kažu da ih je sramota, ima i onih koji tvrde da nisu ništa videli i da sve što je u kontekstu Domovinskog rata ne smatraju spornim.
Koncert hrvatskog pevača Marka Perkovića Tompsona u Imotskom pre dva dana protekao je u višedecenijski prepoznatljivom maniru: promocije ustaških simbola.
Viorile su se zastave HOS-a, gorele su baklje, dominirao je ustaški poklič “za dom spremni”, a čula se i ustaška budnica.
Iz kafića u blizini glasno je puštena pesma “Evo zore, evo dana”, poznata i kao “Jure i Boban”, koju su mnogi od prisutnih na trgu zapevali, preneli su hrvatski mediji. Spomenik čuvenog pesnika Tina Ujevića zagrnut je zastavom HOS-a, objavio je regionalni portal Dalmacija Njuz, a preneo Indeks.hr.
Ovog puta dodatnu težinu glorifikaciji ustaštva čini i datum kad se sve to događalo, za vreme godišnjice hrvatske vojne i policijske akcije „Oluja“ u kojoj je stradalo i nestalo oko 2000 a proterano 220.000 Srba.
Milorad Pupovac o ustaštvu u Imotskom
Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) i Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac poručio je danas da je slavlje u Imotskom posledica odnosa prema službenom pozdravu NDH na koji se nedovoljno reaguje i ne uzimaju se u obzir posledice njegove upotrebe u različitim društvenim sferama, od sabora do službenih komemoracija.
“Ne tražim krivce za slavlje u Imotskom, tražim samo osveštenost. Ne spadam među one koji bi ovu situaciju iskoristili za političku kampanju i prebacivanje odgovornosti na nekoga drugoga, kao što je to učinio Predsednik Republike Hrvatske (Zoran Milanović, prim.n)”, rekao je Pupovac.
Pupovac kaže da misli da je ovo stvar zaštite ustavnih vrednosti Hrvatske i potrebe za jasnijom zaštitom demokratskih vrednosti i demokratskih stremljenja Hrvatske.
Pupovac je to rekao komentarišući koncert u Imotskom Mate Bulića, Dražena Zečića i Marka Perkovića Tompsona, uoči kojeg se na glavnom trgu pevala ustaška pesma ‘Evo zore, evo dana’, na koncertu su neki od okupljenih nosili HOS-ove majice, uz njih su bile prisutne baklje i zastave s prvim belim poljem koje u svojem simbolu imaju ustaški poklič “za dom spremni”.
Ovakve pojave, navodi Pupovac, bile one u Saboru, ili na drugim mestima, ne samo u Imotskom, nego i dan pre u Kninu, na glavnom kninskom trgu, su alarmantne i traže demokratski politički savez u odbrani Ustava i ustavnih vrednosti Hrvatske.
“Ne tako davno, u vreme kada se pojavila HOS-ova ploča s pozdravom ‘za dom spremni’ u Jasenovcu, onda je još funkcionisao demokratski savez u odbrani Ustava i ustavnih vrednosti. On se u međuvremenu raspao i oni kojima je primarni zadatak da stvaraju taj savez i čuvaju ga, a to su predsednik Republike i predsednik Sabora i druge političke figure u Hrvatskoj, na žalost, ili nemaju dovoljno svesti ili političkog interesa za to”, rekao je Pupovac.
Možemo, kaže, razmišljati o promenama zakona, ali prvenstveno moramo “promeniti naš politički odnos prema tome”. To je stvar naše opšte nacionalne odgovornosti, svih kojima je stalo do demokratske Hrvatske, rekao je Pupovac, prenosi Hina.
Hrvatski predsednik Zoran Milanović juče je saopštio da ustaški pozdravi, obeležja i pesme koje nedvosmisleno slave režim NDH, a što se moglo videti i čuti u Imotskom pre i tokom koncerta, nemaju i ne smeju imati mesta u današnjoj, demokratskoj Hrvatskoj.
U hrvatskoj javnosti ponovo je pokrenuta polemika, a hrvatski istoričari su podeljenog mišljenja o onome što se dešavalo u Imotskom na Tompsonovom koncertu. I dok deo njih to osuđuje i kaže da ih je sramota, ima i onih koji kažu da nisu ništa videli i da sve što je u kontekstu Domovinskog rata ne smatraju spornim.
Ivo Goldštajn, profesor istorije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu, koji je bio član tzv. Veća za suočavanje s prošlošću, kaže da misli da je to što se dogodilo u Imotskom sramota.
Goldštajn je to rekao u izjavi za Hinu upitan da prokomentariše koncert u Imotskom na kojem su utorak nastupili pored Tompsona i Mate Bulić i Dražen Zečić.
Goldštajn: Histerija
Goldštajn smatra da je “proustaška atmosfera i histerija koja je tamo vladala” rezultat promene u narativu koji se dogodio u vladajućoj strukturi u poslednjih nekoliko godina, odnosno pomicanja prema drugačijoj kulturi sećanja.
Podsetio je na dubrovačkog gradonačelnika Matu Frankovića, koji je u nedavnom govoru u spomen na poginulog hrvatskog branitelja okupljene pozdravio sa “za dom spremni”, ali i na izjave premijera Andreja Plenkovića u kojima je govorio da taj povik ima dvostruke konotacije.
Osvrnuo se i na potpredsednika vlade Tomu Medveda, koji je na komemoraciji o poginulima na Blajburgu govorio kao o hrvatskoj vojsci i zahvaljivao im.
“Mislim da je to najbolji putokaz bio ovim uglavnom mladim ljudima u Imotskom šta treba uzvikivati, jer ako je ta ustaška vojska i jedan deo zločinaca koji je stradao na Blajburgu i Križnom putu, ako je to hrvatska vojska, onda ja ne znam zašto oni ne bi smeli da pevaju ‘Juru i Bobana’ i uzvikivati ‘za dom spremni’. To nije po Ustavu, to nije hrvatska vojska. Ja bih voleo da se vlada drži slova Ustava”, kaže Goldštajn.
Vlado Nazor: Domoljubna atmosfera
Direktor Hrvatskog memorijalno-dokumentacionog centra Domovinskog rata i člana Veća za suočavanje s posledicama vladavine nedemokratskih režima Vlado Nazor je rekao za Hinu da je na spomenutom koncertu u Imotskom osetio “domoljubnu atmosferu, a na stadionu nije video ustaške simbole”.
“Video sam mnogo majica i zastava sa znakom HOS-a, jedinice iz Domovinskog rata, ali sve što je u kontekstu Domovinskog rata ne smatram spornim, pa i pesme koje su hrvatski branitelji pevali 1991. na prvoj crti bojišta. Baš kao pozdrav ‘slava Ukrajini’, koji se danas izvikuje u demokratskom svetu”, kazao je, dodavši da je Tompsonova pesma “Bojna Čavoglave”, kako je naveo, “domoljubna pesma”.
Licemernim smatra to što se od koncerta u Imotskom pravi, kako kaže, slučaj, dok se u pojedinim mestima „u dalmatinskom zaleđu na letnjim ‘slavama’ šetaju osobe s kokardama na kapama” i dok se bez ograde ističu pozdravi i simboli pod kojima su u Drugom svetskom ratu i posle njega “masovno ubijani Hrvati”.
Zvonko Kusić: Pozdrav “za dom spremni” može se koristiti u komemorativne svrhe
Zvonko Kusić, čelnik vladinog Veća za suočavanje s prošlošću kaže da nije upoznat s događajima na koncertu u Imotskom i isticanju ustaških simbola, napomenuvši da sudovi prema donesenim preporukama treba da odlučuju o svakom pojedinom slučaju.
Kusić je podsetio da je Veće, na čijem je čelu bio pre šest godina, 2018. donelo zaključak da se pozdrav “za dom spremni” može koristiti u komemorativne svrhe, ne i provokacije.
Odbacio je prozivke da je zahvaljujući takvom zaključku Veća ustaški pozdrav dobio dvostruke konotacije, pri čemu se zloupotrebljava uspomena na hrvatske branitelje iz Domovinskog rata.
Hrvoje Klasić: Hrvatska nezrela država
Istoričar Hrvoje Klasić kaže da ga je sramota da živi u državi u kojoj treba zakonski zabranjivati pozdrave koje su koristili sluge i saradnici Adolfa Hitlera.
“Jadna takva država u kojoj 2024. godine treba zakonski propisati da je pozdrav koji su koristili Hitlerove sluge i saradnici nešto štetno, da ga treba zakonski zabraniti i kažnjavati, umesto da je to svima očigledno”, izjavio je za Hinu.
“Različita tumačenja su priče za malu decu, Hrvatska pokazuje ovime samo da je nezrela država prepuna nacionalista, i to ekstremnih nacionalista”, dodao je Klasić.
Ističe i da Hrvatska u Ustavu jasno navodi da se temelji na antifašizmu, a ne na ustaštvu Nezavisne Države Hrvatske.
Ukazuje da je “za dom spremni” bio je ustaški pozdrav i 1941. i 1991. godine, i to što su ga započeli koristiti neki drugi koji sebe nisu nazivali baš tim imenom, ne menja na stvari.
Ljudi u HSP-u, podseća, kada su osnivali HOS preuzeli su pozdrav “za dom spremni” i jedinice nazvali po ustaškim komandantima.
“Ne rade to zato što misle da su to stari hrvatski pozdravi ili stari hrvatski junaci, nego zato što je sve to skupa povezano s ustaštvom i time se oni ponose”, kazao je Klasić i istakao da se to nije smelo dogoditi 1990-ih.
Ali, ukazuje, nažalost se dogodilo, a grešku je trebalo ispraviti s vremeno, što nije učinjeno.