Tokom tzv. pandemije i forsiranih ratova oni proizvode enormne količine lažnih informacija i šire mržnju među ljudima, što za posledicu ima milione žrtava širom Evrope i sveta, ocenio je Mislav Kolakušić.
Hrvatski evroposlanici bili su podeljeni u raspravi o stavu Evropskog parlamenta o slobodi i transparentnosti vlasništva medija u EU, a upečatljivije izlaganje je imao nezavisni poslanik Mislav Kolakušić, koji je poručio da je “za povratak normalnim ljudskim vrednostima nužno da se Si-En-En, Rojters, Asošijeted Pres, Dojče Vele i slični medijski fanatici i talibani proglase terorističkim organizacijama”.
“Tokom tzv. pandemije i forsiranih ratova oni proizvode enormne količine lažnih informacija i šire mržnju među ljudima i narodima koji za posledicu imaju milione žrtava širom Evrope i sveta. Ovo nije akt o slobodi medija nego akt o slobodi širenja mržnje i lažnih vesti koje vode svet u mračno doba totalitarnih sistema”, rekao je Kolakušić, prenela je Hina.
Evropski parlament je, naime, juče izglasao stav o pregovorima o Evropskom aktu o slobodi medija koji predviđa transparentnost vlasništva nad medijima u EU, transparentnost državnog oglašavanja, kao i uvođenje Evropskog odbora za medijske usluge koji bi nadgledao sprovođenje zakona.
EP smatra da je potrebno uskladiti pravila o ograničenju vlasništva nad medijima kako se prevelikom koncentracijom ne bi ugrozio medijski pluralizam, dok je potrebno osigurati i transparentnost državnog oglašavanja.
Od hrvatskih evroparlamentaraca u raspravi su, osim Kolakušića, učestvovali HDZ-ova/EPP-ova poslanica Željana Zovko i Sunčana Glavak, kao i nezavisni poslanici Ivan Vilibor Sinčić (Ključ Hrvatske) i zastupnik Hrvatskih suverenista/ECR-a Ladislav Ilčić.
Glavak je, prenosi agencija, pozdravila predlog Evropskog parlamenta kao “sjajan dokument” i istakla da on “nije samo odgovor na izazove s kojima se suočavamo, već je korak napred prema jačanju kulture raznolikosti, slobode i nezavisnosti medija u Evropi”.
“Zaštita na činjenicama utemeljenog novinarstva nije samo odbrana profesije, to je obrana same demokratije”, zaključila je.
Njena stranačka koleginica Zovko istakla je da je reč o “izuzetno bitnom aktu koji će konačno omogućiti uredničku nezavisnost evropskih medija, poboljšati pravila za veću transparentnost pružaocima medijskih usluga, koji će države članice morati da poštuju”.
“Moramo zapamtiti da je nezavisnost medija pod ozbiljnom pretnjom u nekim državama članicama”, kazala je Zovko.
Ilčić je izrazio skepsu prema predlogu jer je znatno manje prostora posvećeno regulaciji tehnoloških divova, nego klasičnim medijima, a “upravo su te kompanije glavni promoteri kulture otkazivanja i ideologije društvenog osvešćivanja”.
“Ovim izveštajem je propuštena prilika da osiguramo slobodu medija u iznošenju istinitih informacija. Ključno pitanje je da li je ta prilika propuštena slučajno ili namerno”, naveo je Ilčić.
Sinčić je kritikovao uključenost organizacija za proveru činjenica u sprovođenju uredbe, a naglasio je da je “u hrvatskoj sloboda medija na jako niskom nivou”.
“Javna preduzeća koje kontroliše hrvatska vlada plaćaju obilato reklame prema brojnim medijima, štampanim i portalima kako bi se pisalo u korist izrazito korumpirane vlade”, rekao je Sinčić i dodao da “tonemo u globalističko jednoumlje i cenzuru”.
