Impresivna pobeda nad Slovenijom oduševila je hrvatsku košarkašku javnost.
Hrvati pišu o povratku njihove reprezentativne košarke na vrhunski nivo.
Hrvati jesu “samleli” jedan od najboljih timova sveta i to u kvalifikacijama za Olimpijske igre.
Imali su i 29 poena prednosti, a na kraju slavili sa konačnih 108:92.
Delovali su zaista fantastično, za razliku od prethodnih godina kao pravi tim, što je i glavni utisak analitičara.
“Ekipa Josipa Sesara igrala je smisleno, fokusirano, borbeno i odlučno, a Slovenija joj ni u čemu nije parirala te je zapravo podsećala na Hrvatsku poslednjih godina, kada su se svi sklanjali i čekali da Bojan Bogdanović nešto uradi. To je, doduše, modus operandi svake ekipe koja u sastavu ima Luku Dončića, ali se on očigledno još nije oporavio od povreda iz NBA sezone”, piše novinar Indeksa Toni Horvat.
Donačić je zabeležio tripl-dabl sa 26 poena, 11 skokova i 10 asistencija, ali uz očajan šut iz igre 8/23. Osim toga, Hrvati su namirisali da nema dovoljno snage za igru na oba dela terena, pa su konstantno napadali preko njega.
Od Darija Šarića (takođe tripl-dabl 19p, 10sk, 10as) preko Džejlina Smita do neočekivanog junaka Gorana Filipovića, prvog strelca sa 21 poenom (6/7 trojke).
Kao ključnog čoveka ovog početnog uspeha Horvat ističe selektora.
“Josip Sesar nastavio je s izvrsnim poslom u ulozi selektora i pokazao da je savršeno složio hijerarhiju unutar ekipe, koja nije sastavljena od 12 najboljih hrvatskih igrača, nego 12 koji zaista žele biti tu i s ponosom odrađuju svaku sekundu na parketu”.
Sesar je projekat počeo prošlog leta i zadržao istu atmosferu i hemiju u ekipi, koju je zapravo selektirao Aleksandar Petrović u poslednjim utakmicama pretkvalifikacija za Evrobasket, iz bazena ABA lige, nadograđenu sa dva NBA igrača Šarićem i Zupcem, evroligaškim asom Hezonjom i naturalizovanim Amerikancem Smitom.
“Ova ekipa je počela da igra ozbiljnu i smislenu košarku”, piše kolumnista Indeksa.
Ružno pače hrvatskog sporta
Ipak, ovo je tek prvi korak Hrvata ka ozbiljnom rezultatu, sada ih čeka relativno lakši izazov sa Novim Zelandom, gde pobeda garantuje prvo mesto u grupi i izbegavanje domaćina Grčke sa Janisom Adetokumbom u polufinalu turnira, odnosno verovatno sudar sa Dominikanskom Republikom za mesto u finalu.
“Ne treba nipošto unapred upisivati pobede nad Novozelanđanima i Dominikancima, a kamoli očekivati pobedu nad Grcima, pa niti nad Slovencima u eventualnom novom okršaju. Ne treba se oslanjati na to da će se ponoviti ovakva šuterska veče ni da će Šarić i Zubac moći raditi šta im je volja protiv odbrambeno puno čvršćih Grka.
Ali ova pobeda svakako je (dosadašnji) vrhunac Sesarove Hrvatske i pokazatelj da nam se košarka nakon godina i godina patnje vraća, ali to je dugačak proces i zato ne trebamo biti razočarani ni ljuti ako se ipak ne plasiraju na Olimpijske igre, a kamoli ako ih izbore pa ispadnu u jakoj grupi sa Australijom, Kanadom i verovatno Španijom.
Hrvatska priznaje samo pobednike, a košarkaši to odavno nisu bili, već 29 godina je prošlo od poslednje medalje, 29 godina frustracija neverovatnim porazima u eliminacionim utakmicama svih velikih takmičenja na koja se plasirala. Dok su u tom razdoblju brojne medalje osvajali rukometaši, vaterpolisti i rukometaši, košarka je postala ružno pače hrvatskog sporta i pala gotovo na dno evropske hijerarhije.
Ali ova ekipa ima zajedništvo kakvo nije imala decenijama, a u kakvo su se kleli rukometaši, vaterpolisti i fudbaleri vraćajući se s medaljama. U globalnom sportu kakav je košarka do medalja je mnogo teže doći, ali za početak je najvažnije da njeni ljubitelji ponovno mogu uživati u velikim pobedama u važnim utakmicama protiv jakih protivnika, osećati se ponosno i zadovoljno, a bez nepotrebne euforije koja samo može sve pokvariti”, zaključuje Horvat.
