Jokiću nije uspelo da postane tek četvrti igrač u istoriji, posle Bila Rasela, Vilta Čemberlena i Lerija Birda, sa tri uzastopna MVP priznanja.
Nakon dve uzastopne MVP sezone, Jokić je ovog puta završio drugi u glasanju, po ukupnom broju bodova mnogo bliže trećeplasiranom Janisu Adetokumbo nego pobedniku Džoelu Embidu.
Od stotinu glasača iz američkih i kanadskih medija, čak 73 dala su kamerunskom centru maksimalan broj bodova.
Jokić je tu čast dobio od njih samo 15, a Adetokumbo 12. U sistemu u kojem novinari daju bodove petorici igrača (1, 3, 5, 7 i 10), zvezda Filadelfija 76ersa dobila je 915 bodova, Jokić 674, a Janis 606.
Poprilično je to osetna razlika u izboru koji je još pre nepunih mesec dana izgledao kao “mrtva trka”, u kojem su se svoj trojici davale podjednake šanse.
Od stotinu glasača, 99 je prva tri mesta raspodelilo između njih, a jedan glas za treće mesto dobio je Džejson Tejtum.
Ali malo jednostavne matematike otkriva da taj glasač Jokiću nije dao ni jedan jedini bod jer zbir 15, 52 i 32 daje 99.
“Naravno, nije tih pet, sedam ili deset bodova koliko mu je “trebalo” dati presudilo pobednika, ali je svakako najekstremniji primer koji potkrepljuje tezu da mnogi novinari nisu toliko glasali za Embida koliko protiv Jokića. Samo su to činili suptilnije”, piše hrvatski “Indeks”.
Autor Toni Horvat smatra da je novi MVP izabran u senci straha od rasizma i odjeka istorijskih nepravdi.
“Embid se samoreklamirao, Jokić se gnušao samih pitanja o nagradi. Aktuelni narativ i istorijski kontekst ispostavili su se mnogo važnijim kriterijumima od samog kvalitete igre, učinka i uspešnosti ekipe, a svakako je dodatni uteg na Embiidovoj strani bila kampanja kojom se besramno reklamirao glasačima”.
Još u februaru, pre Ol-star pauze, Jokić je bio velik favorit. Imao je tripl-dabl prosek, što je pre njega uspelo samo Oskaru Robertsonu i triput Raselu Vestbruku. Njegovi Denver Nagetsi su ubedljivo držali vrh Zapada, igrali najbolju i možda najdopadljiviju košarku u celoj ligi, s centrom iz Sombora u središtu svega.
Narativ se počeo menjati početkom marta, nakon skandalozne konstatacije bivšeg NBA šampiona i TV analitičara Kendrika Perkinsa da Jokić namerno dodaje saigračima, umesto da sve rešava sam, kako bi “pumpao” broj asistencija za tripl-dabl prosek. Jasno je insinuirao da je protekle dve godine nagradu dobio zato što je belac.
Iako su i ljudi s minimalnim razumevanjem košarke Perkinsove optužbe o statistici odbacili kao neuračunljive, slučajno ili ne, usledio je kratak niz Jokićevih slabijih nastupa, a zatim i niz od četiri poraza, najduži koji su Nagetsi imali u sezoni.
“Džoker kao da je NBA ligi poručio: ‘Je*ite se vi i vaša nagrada’. Njegov fokus nije na osnovnom delu sezone, nego plej-of, u kojem je proteklih godina bio bez najboljih saigrača. Da ga je bilo briga, sigurno bi se potrudio zadržati tripl-dable prosek, što bi sigurno otežalo odluku mnogim glasačima opterećenim istorijskom brojkama, ali završio je sa 24,5 poena, 11,8 skokova i 9,8 asistencija”, piše Horvat.
Embid je istovremeno popravio statistiku u martu, s kulminacijom u pobedi protiv Bostona, direktnog rivala za drugo mesto na Istoku, kad je postigao 52 poena.
“Da li je u poslednjih mesec dana uradio dovoljno da zasluži nagradu za MVP-ja? Možda. Da li je uradio dovoljno da zasluži ovako premoćnu pobedu, s 35% bodova više od Jokića? Ni u ludilu”, naglašava hrvatski kolega.
Ovi rezultati jasno pokazuju da su u izuzetno izjednačenoj sezoni glasači tražili razloge da ne stave Jokića na prvo mesto. U rasno podeljenoj, a opet “otvorenoj” Americi deo glasača nakon Perkinsovih ispada prelomio je na Embidovu stranu da ne bi ispali rasisti.
Sigurno je još veći deo onih koji su u obzir uzeli istorijski kontekst i činjenicu da su samo trojica igrača triput zaredom bila MVP, a među njima nisu ni ultimativne legende Majkl Džordan i Lebron Džejms, kao ni Kobe Brajant, Medžik Džonson, Karim Abdul-Džabar, Tim Dankan…
Džordan je “samo” pet puta u karijeri proglašen MVP-jem, a nikada triput zaredom. Jednu titulu dobio je još 1988, tri godine pre početka šampionskog niza u kojem je dobio preostale četiri. Onu 1993. uzeo mu je Čarls Barkli, a 1997. Karl Meloun. U oba slučaja to je iskoristio kao dodatnu motivaciju da ih iste godine pobedi u finalu. Iako je dominirao celu deceniju, Lebron ih je osvojio četiri u pet godina, ali u sredinu tog niza glasači su ugurali Derika Rouza, mnogo više zbog narativa nego izvedbi na terenu.
“Ako se oni nisu uspeli priključiti izabranom društvu Rasela, Čemberlena i Birda, kako onda u njega uvrstiti centra iz neke tamo Srbije, koji ne skače do svoda dvorane, ne forsira igru jedan na jedan da bi nekom dokazao da je bolji, ne kreće se graciozno, ne veša se po obruču, nego “samo” igra je*eno dobru košarku, saigrače čini boljima i donosi pobede?”, pita se Horvat.
Na dan kad je 2021. prvi put proglašen za MVP-ja postigao je 32 poena uz 20 skokova i 10 asistencija, ali Nagetsi, lišeni pomoći drugog najboljeg igrača Džamala Mareja, u trećoj su utakmici polufinala Zapada od Finiks Sansa izgubili 14 razlike.
Nezanemariv deo medija proglasio ga je “nagorim MVP-jem u istoriji”.
Džoel Embid nagradu je dobio nakon što je zbog povrede propustio prvu utakmicu serije protiv Bostona, koju su Siksersi bez njega senzacionalno dobili u gostima. Dan nakon primanja nagrade vratio se na parket postigavši 15 poena uz tri skoka, a Siksersi su izgubili 34 razlike! Jokić istovremeno, ovaj put s kompletnom ekipom, vodi 2-0 protiv Finiksa, koji ga je “isprašio” pre dve godine, sada jačeg i za Kevina Durenta.
“Naravno, to je nebitno za poredak u trci za MVP-ja, glasovi su već odavno poslani, a ionako se nagrada ne odnosi na plej-of, nego samo regularni deo sezone. Ali problem je u tome što glasači u obzir uzimaju mnogo širu sliku, čime su tendenciozno Jokiću naneli nepravdu, a sve zbog identičnih nepravdi koje su svojevremeno doživljavali Džordan i Lebron. Jer ako oni nisu trofej dobili triput zaredom, ne može ni on”, dodaje novinar “Indexa”.
“Ipak, ne treba previše dramiti zbog ovog izbora jer je iz istog razloga Jokić pre dve godine dobio prvu titulu, kad je Janis Adetokumbo mogao dobiti treću zaredom. Samo niko nije zamišljao da bi Jokić u sledeće dve sezone mogao biti još bolji i zaslužiti nagradu još više. Zato joj na kraju ni ne treba davati toliku važnost, što je Džoker odavno shvatio”.
Zato ga za nju nije briga, zato mu je mnogo važnija nagrada za koju se bori od aprila do juna – šampionski prsten.
“Na kraju, istorija pamti i vrednuje pobednike više nego MVP-jeve”, zaključuje Horvat.
B92.
