Prehlada i grip mogu uništiti vaš apetit, baš kada vam je ishrana najpotrebnija. Evo namirnica koje će održati vaš imuni sistem u dobroj formi—i nekoliko od kojih bi vam se stanje moglo pogoršati.
Pileća supa. Pola grejpfruta. Vrući čaj. Kada ste bolesni, svako, od vaše bake do komšije, ima koristan predlog za hranu koji će vas odvesti na put oporavka. Šta da radimo sa ovom mudrošću – da li nam određena hrana zaista pomaže da se osećamo bolje ili čak da postanemo bolji? I ako jeste, zašto nam bolest često potiskuje apetit kada mislimo da je ishrana najpotrebnija?
„Kada neko ko se oseća bolesno izgubi apetit, to je obično znak da je njihov imuni sistem radi previše“, objašnjava Kolin Tjuksberi, dijetetičar i profesor nauke o ishrani na Univerzitetu u Pensilvaniji. To je izazov, dodaje ona, jer su našem telu potrebne tečnosti, kao i proteini, ugljeni hidrati, vitamini i minerali: „Ako ne osećate glad ili žeđ, samo se osećate užasno i pokušavate da se odmorite, zaista je teško zadovoljiti te potrebe ‘.
Ali može biti važno pokušati. „Uravnotežena ishrana može ubrzati vaš oporavak, povećati nivo energije i pomoći u izgradnji vašeg imunološkog sistema“, kaže Šea Mills, registrovani dijetetičar na klinici Maio u Feniksu. „Uopšteno govoreći, važno je jesti zdravu, uravnoteženu ishranu kada smo bolesni.”
Razlozi zbog kojih često ne možemo da svarimo hranu kada smo bolesni su složeni i neobjašnjivi. Imunološkom sistemu je potrebno mnogo energije za borbu protiv infekcije, zbog čega je tokom bolesti dobro konzumirati zdravu hranu. Ali imunobiolog sa Univerziteta Jejl Ruslan Medžitov kaže da su naša tela na kraju optimizovana ne da se osećaju bolje, već da prežive – i možda ne vide uvek infekciju kao svoju najveću pretnju. „To je ono što je kontraintuitivno“, dodaje on.
Naša tela nesvesno izračunavaju kompromise koji mogu uključivati neke evolucione nepodudarnosti sa savremenim životom, kao što su troškovi i rizici koji su nekada bili povezani sa dobijanjem hrane. Pre nego što je dostava pice bila opcija, dobijanje hrane dok je bolesno značilo je izlaganje svog oslabljenog tela susretu sa ‘grabežljivcima’. A pronalaženje hrane značilo je i ulaganje više energije. Iako se život promenio, neki teoretiziraju da ovi evolutivni ostaci i dalje mogu igrati ulogu u suzbijanju našeg apetita tokom bolesti, prenosi National Geographic.
Telo takođe pravi fiziološke kompromise da bi dobilo energiju tokom bolesti, primećuje Medžitov, a naučnici još uvek istražuju kako oni funkcionišu. Normalno, telo se prvenstveno napaja glukozom iz hrane. Tokom posta, uključujući i tokom bolesti, koristi se u masnim kiselinama kao skladišteni izvor visoke energije. Ova promena u izvoru energije može pružiti zaštitu telesnim tkivima i organima od upale izazvane nekim patogenima—ali za druge može biti suprotno.
Na primer, Medžitov i kolege su u studiji iz 2016. otkrili da su miševi zaraženi virusom gripa imali velike koristi od hranjenja, dok su se miševi zaraženi bakterijom Listeria osećali lošije. To ne znači da treba izgladnjivati bakterije i hraniti virus – studije na miševima nam mogu reći samo toliko o ljudima. Ali istraživanje otkriva složenu vezu između ishrane i bolesti.
Nadalje, Tevksburi dodaje da različiti ljudi takođe mogu različito reagovati na iste bolesti. „Sa fiziološke tačke gledišta, to je u osnovi odgovor na stres i svako na stres reaguje drugačije“, objašnjava on.
Šta bi trebalo da jedete i pijete kada ste bolesni?
Vaše telo žudi za određenim opsegom i kombinacijom hranljivih materija, nivoa proteina, ugljenih hidrata, vitamina i još mnogo toga – iako Medžitov kaže da su te sklonosti pokretna meta, koja se menja sa zdravstvenim statusom od trudnoće do naglog rasta ili bolesti. „Način na koji se menja tokom bolesti zavisi od vrste bolesti, a to je deo koji ne poznajemo baš dobro“, kaže on, „Postaje veoma interesantno i složeno pitanje: Koji je pravi opseg i kombinacija hranljivih materija? ‘
Mils sugeriše da bi češće jedenje porcija veličine užine moglo biti ukusnije od većih obroka na koje smo navikli kada su zdravi. Dodavanjem proteina, ugljenih hidrata i voća ili povrća možete održati dobar balans vitamina, minerala i makronutrijenata.
Iz ove formule nastala je legenda o pilećoj supi. “Supe imaju sve ove komponente, zajedno sa vitaminima, mineralima i elektrolitima”, kaže Tjuksberi. Vruće supe takođe mogu pomoći u razbijanju sluzi kod infekcija gornjih disajnih puteva.
