Naučnici sa Instituta Fajnštajn razvili su AI moždani implant koji je pacijentu vratio dio čula dodira i kretanje, izgubljene u saobraćajnoj nezgodi
Jedna od stvari koje mogu spadati u pogodnosti ili pak u zastrašujući segment tehnologije veštačke inteligencije (AI) je i AI moždani implant koji je razvio Institut Fajntštajn za medicinska istraživanja kako bi pacijentu pomogao da povrati izgubljena čula dodira i kretanje.
Naime, pacijent Kit Tomas je u saobraćajnoj nezgodi povredio pršljenove kičme koji su za posledicu doneli nepokretnost i gubitak čula dodira od grudi nadole. Međutim, on je nedavno uspeo da pomeri ruku po volji i oseti kako ga sestra drži za ruku zahvaljujući tehnologiji AI moždanog implanta koji je ugrađen u njegov mozak.
Istraživački tim je pre ovog, zastrašujućeg ili ne, ali svakako revolucionarnog dostignuća, proveo mesece rada mapirajući Tomasov mozak magnetnom rezonancom kako bi tačno odredio delove njegovog mozga koji su odgovrni za pokrete ruku i osećaj dodira u njima.
Zatim su na red su došli hirurzi koji su tokom petnaestočasovne procedure ugradili AI mikročipove u Tomasov mozak. On je čak u nekim momentima intervencije bio budan kako bi mogao da im govori da li nešto oseća u rukama dok su oni ispitivali delove njegovih organa.
Iako su mikročipovi unutar njegovog tela, naučnici su takođe „instalirali“ spoljne portove na vrhu njegove glave. Ovi spoljni dodaci se povezuju sa računarom koji sadrži algoritme veštačke inteligencije razvijene od strane naučnika kako bi mogli da tumače Tomasove misli i pretvaraju ih u akciju.
Istraživači ovaj pristup nazivaju „terapijom vođenom mišlju“, jer sve počinje uz prvobitnu nameru pacijenta. Ukoliko on pomisli da želi da pomeri ruku, njegov AI moždani implant šalje signale kompjuteru, koji zatim šalje signale elektrodnim „zakrpama“ na njegovoj kičmi i mišićima šake kako bi stimulisao kretanje. Slično kao što pravi neuroni u mozgu funkcionišu, od kojih u stvari počinju pokreti na našim telima.
Osim na kičmi i mišićima, senzori su pričvršćeni i na Tomasove vrhove prstiju i dlanove kako bi takođe stimulisali čulo dodira. On je tako, zahvaljujući ovom sistemu mogao da pomera svoju, do tada nepokretnu ruku kako želi i oseti čulo dodira u njoj.
Upkros tome što je Tomas morao da bude povezan sa računarom kako bi stigao do ovakve prekretnice, istraživači kažu da je on pokazao znake oporavka čak i kada je sistem bio isključen. Snaga njegove ruke se „više nego udvostručila“ od početka studije, a podlakstica i zglob sada mogu osećati neke nove dodire. Ukoliko sve prođe kako treba, terapija vođenja mišlju mogla bi da mu pomogne da povrati još više pokretljivosti i osećaja dodira.
Tim koji stoji iza eksperimenta povezivanja ljudi i veštačke inteligencije se nada da bi mogao da promeni živote ljudima koji su paralizovani.
Ovo predstavlja prvi put da su mozak, telo i kičmena moždina elektronski povezani zajedno kod paralizovanog čoveka kako bi mu se obnovio pokret i čulo dodira, kaže Čad Bauton, glavni istraživač kliničkog ispitivanja.
On dodatno objašnjava da kada „učesnik studije“, a u stvari jako kompleksne operacije ljudskog tela, razmišlja o pomeranju ruke ili šake, oni „napune“ njegovu kičmenu moždinu i stimulišu njegov mozak i mišiće kako bi pomogli u obnavljaju veza i povratnih informacija u telu.
Iako je ovo definitivno revolucionarni korak u razvoju veštačke inteligencije, on svakako otvara bojazni kakve smo videli u brojnim antiutopijskim romanima i scenarijima filmova. Naime, u onima gde se veoma lako ovakav tehnološki napredak koji u početku pomaže čovečanstvu, pretvara u oružje koje u stvari služi protiv ljudske vrste.
Benchmark.rs
