Jedna od najpopularnijih aktivnosti tokom perioda Noći veštica je okupljanje sa porodicom/prijateljima i gledanje strašnih filmova. Neki obožavaju horor žanr, a neki smatraju da ih samo uznemiri i zastraši pa ovakve filmove izbegavaju. Međutim, ovi privremeni efekti uzbuđenja zapravo mogu biti korisni za naše zdravlje, jer mogu da podstaknu lučenje endorfina, ojačaju našu toleranciju na bol ili čak nam mogu pomoći da smršamo.
Ako smo umorni, pod stresom i neraspoloženi, poslednja stvar koju želimo da gledamo je film koji sadrži jezive priče o duhovima, ubicama, čudovištima… Ipak, psiholozi tvrde da horor filmovi zapravo mogu biti vrsta “leka”, jer sebe izlažemo stresnoj situaciji koja nam pomaže kod oslobađanja hormona endorfina i dopamina, a proizvodnja ovih hormona može poboljšati toleranciju na bol.
“Odvraćanje pažnje od bola je takođe jedno od mogućih objašnjenja za ovaj fenomen, jer pažnja i energetski resursi se preusmeravaju ka proceni pretnje, a udaljavaju se od drugih telesnih funkcija”, objasnila je dr Kristen Nouls, neuropsiholog sa Univerziteta Kraljica Margaret u Edinburgu u izjavi za list “Herald”.
Kada telo stvara endorfin, osećamo se kao da smo “dobili nagradu” i tad osetimo zadovoljstvo, što se najčešće dešava kada jedemo ili vežbamo. Pored toga, do lučenja endorfina dolazi kada osećamo bol ili stres (ili u ovom slučaju, kada osećamo nemir tokom strašnog filma), kako bi nas telo “zaštitilo” i blokiralo receptore za bol. Još jedna studija od pre nekoliko godina je pokazala da gledanje jednog horor filma od devedeset minuta može sagoreti skoro isti broj kalorija kao i jedna kratka šetnja.
Filmovi u kojima je bilo prikazano najviše stravičnih scena bili su i najveći sagorevači kalorija, zbog njihovog uticaja na srčani ritam pojedinca. Dakle, osim što horor filmovi podstiču lučenje “hormona sreće”, pomažu nam i da smršamo!
Na kraju, u jednoj studiji sa Univerziteta Koventri 2009. godine, naučnici su uporedili nalaze imunog sistema kod 30 mladih dobrovoljaca koji su mirno sedeli u sobi 90 minuta sa nalazima učesnika koji su gledali popularni horor film “Teksaški masakr motornom testerom”. Analize krvi uzete pre i posle dve aktivnosti pokazale je “značajno povećanje” nivoa belih krvnih zrnaca (leukocita), to jest odbrambene snage našeg tela protiv bolesti, bilo kod onih koji su gledali horor film.
“Vežbanje” emocija i opuštanje
“Reakcija tela na strah ili neizvesnost je da pojača proizvodnju hormona stresa, poput adrenalina, koji mobilišu energetske resurse tela. Ovo prati povišen broj otkucaja srca i pojačan fokus. Taj osećaj može biti prilično uzbudljiv kada se, na kraju filma, konačno oslobodimo napetosti. Zatim, kada se bezbedno izlažemo opasnosti, možemo da se osećamo dobro zbog uzbuđenja”, objašnjava dr Nouls.
Dr Nouls je citirala nalaze studije iz 2021. godine, u kojoj je pokazano da su ljubitelji sadržaja sa zombijima i apokaliptičnim temama bili bolje pripremljeni za koronavirus, jer su bili “mentalno uvežbani” i emocionalno spremni za pandemiju.
Stručnjaci takođe smatraju da su horor filmovi sjajan način za testiranje sopstvenih granica straha: “Kroz ovu bezbednu interakciju možemo naučiti da se nosimo sa negativnim emocijama i da razvijamo otpornost na strah i stres. Na kraju krajeva, to znači da možemo postati otporniji kada dođe do stresa u stvarnom životu”, ukazala je dr Nouls.
Dr Džen Smit, ljubiteljka filmova strave i užasa i zdravstveni psiholog Univerziteta Kaledonijan u Glazgovu, navodi da bi gledaoci mogli da budu predodređeni evolutivno da tragaju za iskustvom straha. Ona veruje da korene potrebe za gledanjem horora treba tražiti u evoluciji čoveka. “Možda zbog evolutivnih veza želimo da iskusimo određene opasne i preteće situacije koje možemo dobiti gledanjem horor filma. Danas nećemo nužno da se postavljamo u te zastrašujuće situacije u stvarnom životu, a upravo horor filmovi pružaju priliku za to, kao i oslobađanje napetosti”, objašnjava dr Smit. Prema njenim rečima, to se naziva “prenos uzbuđenja” ili osećaj oslobađanja.
“Ljudi imaju reakciju da beže ili da se bore (ili želite da pobegnete daleko ili ostanete i borite se) i zbog toga srce ubrzano kuca, teško dišemo i javljaju se druge fizičke senzacije povezane sa reakcijom na opasnost”, istakla je dr Smit. Na kraju, kada prođemo kroz navedene reakcije, dolazi do pozitivnog iskustva i opuštanja.
RTbalkan.
