Uvoz automobila ponovo se našao u središtu trgovinskih pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Japana, a američka strana sve otvorenije ukazuje na neravnotežu: japanskim proizvođačima je znatno lakše da prodaju vozila u SAD nego što je američkim da se probiju na japansko tržište. U takvom političkom i ekonomskom okruženju, Honda razmatra potez koji bi se do pre samo nekoliko godina činio gotovo nezamislivim, a to je izvoz automobila proizvedenih u SAD nazad u Japan.
Za brend koji je decenijama gradio identitet na modelima razvijenim prvenstveno za domaće tržište, ovo predstavlja ozbiljan zaokret u razmišljanju. Ipak, Honda je već odavno napustila strogu „Made in Japan“ filozofiju. Japanski kupci danas bez problema prihvataju Honde proizvedene na Tajlandu, u Kini ili Indiji, pa sama ideja uvoznih modela više nije strana. U tom kontekstu, dodavanje američki proizvedenih vozila u ponudu deluje kao logičan sledeći korak i kao potez koji se savršeno uklapa u trenutnu trgovinsku klimu.
Prema izveštaju Nikkei Asia, Honda razmatra mogućnost da na japansko tržište uvede modele Ridgeline i Passport, oba proizvedena u SAD. Reč je o vozilima koja su u Americi dobro pozicionirana, ali do sada nikada nisu bila zvanično dostupna japanskim kupcima. Pored njih, u igri su i električni modeli marke Acura, Hondinog luksuznog ogranka namenjenog pre svega severnoameričkom tržištu. Takav potez imao bi jasnu simboličku poruku; Honda bi pokazala spremnost da aktivno doprinese smanjenju trgovinskog disbalansa, teme na kojoj je predsednik Donald Tramp više puta insistirao.
Dodatni vetar u leđa ovakvom scenariju dolazi sa regulatorne strane. Japansko ministarstvo saobraćaja razmatra plan prema kojem bi automobili homologovani po američkim standardima mogli da se prodaju u Japanu uz minimalne administrativne procedure, bez dodatnih lokalnih testiranja. Ova inicijativa proistekla je iz nedavnog sporazuma o carinama između Japana i SAD, a u praksi bi mogla da zaživi već naredne godine. Ukoliko se to dogodi, jedna od najvećih prepreka za „obrnuti uvoz“ praktično bi nestala.
Honda, zapravo, već ima iskustva sa ovakvim pristupom. U prošlosti je u Japan uvozila ograničene serije vozila sa gorivnim ćelijama proizvedenih u SAD, a još tokom devedesetih godina prošlog veka na domaće tržište je vraćen i Accord Wagon proizveden u Americi. Iako su ti primeri bili više izuzetak nego pravilo, oni pokazuju da ovakav model poslovanja nije potpuno nepoznat Hondi.
Štaviše, japanski gigant nije jedina koja razmišlja u tom pravcu. I Toyota i Nissan analiziraju mogućnost da u Japan dovedu modele proizvedene u SAD, uključujući i neke koji nikada ranije nisu bili ponuđeni domaćim kupcima. Predsednik Toyote, Akio Tojoda, već je javno istakao da veliki broj Toyotinih modela „Made in USA“ uopšte nije dostupan u Japanu, uprkos tome što nose isto ime i isti amblem.
Analitičari smatraju da bi oznaka „Made in USA“ mogla poslužiti i kao objašnjenje za više cene ovih uvoznih modela na japanskom tržištu. Veliki kamioneti poput Toyote Tundre ili Nissana Frontiera već se pominju kao potencijalni kandidati, iako se ne očekuje da će ikada postati masovni izbor. Njihove dimenzije i karakter ih prirodno svrstavaju u nišu, ali upravo u toj niši mogu poslužiti kao simbol šireg ekonomskog i političkog kompromisa.
Ako se planovi ostvare, japansko tržište bi moglo da dobije vozila kakva do sada nikada nije imalo, ne samo po formi i dimenzijama, već i po poreklu. A za Hondu i ostale japanske proizvođače, to bi bio jasan znak da se globalna automobilska industrija sve više prilagođava ne samo željama kupaca, već i pritiscima geopolitike.
AutoRepublika
