Honda predviđa dvostruku strategiju za budućnost električne mobilnosti. Pored lansiranja futurističkog električnog modela „Saloon“ postavljenog za proizvodnju 2026. godine, proizvođač automobila stavlja značajan naglasak na unapređenje tehnologije vodoničnih gorivnih ćelija.
Inoue Kacuši, šef Hondinog odeljenja za elektrifikaciju, veruje da će u sledećoj fazi elektrifikacije biti povećan fokus na vozila sa gorivnim ćelijama. On sugeriše da bi se era gorivnih ćelija mogla proširiti i nakon 2030. godine, a da bi 2040. bila realističniji vremenski okvir za široko usvajanje.
Hondina posvećenost vodoniku je ukorenjena u njenom opsežnom radu na rešenjima vodonika, koji datira od uvođenja SUV-a FCX 2008. godine. Predstojeća verzija CR-V sa vodoničnim gorivnim ćelijama u SAD i Japanu je svedočanstvo toga. Do 2040. godine, Honda ima za cilj da sve njene automobile pokreće tehnologija baterija na električni pogon ili tehnologija vodoničnih gorivnih ćelija.
Inoue priznaje da je spora prodaja originalnog modela Clarity bila posledica faktora kao što su neadekvatna infrastruktura, visoki troškovi i njegova eksperimentalna priroda. On predviđa sve veće prihvatanje električnih vozila sa gorivnim ćelijama (FCEV) u komercijalnim vozilima, iako priznaje da će za široko usvajanje biti potrebno vreme.
U međuvremenu, Toyotin izvršni direktor, Akio Tojoda, izražava slično mišljenje o budućnosti električnih vozila. Dok Toyota planira ekspanziju električnih automobila sa šest modela najavljenih za Evropu, Tojoda veruje da će električna vozila na baterije zauzeti samo do 30 procenata tržišnog udela. On tvrdi da će preostali deo biti podeljen na hibride, vozila na vodonične gorivne ćelije i vozila na gorivne ćelije.
Toyota, pionir u hibridnoj tehnologiji, nastavlja da ulaže u tehnologiju vodonika, posebno za komercijalna vozila, avione i brodove. Iako kompanija predviđa kombinaciju tehnologija u putničkom transportu, Tojoda naglašava da bi kupci, a ne propisi ili politika, trebalo da vode ove odluke.
AutoRepublika
