Želite da razumijete kako bi vještačka inteligencija mogla da promijeni vaš posao? Proučite kako će uticati na radiologiju i zaposlene u ovoj oblasti, koju stručnjaci najčešće pominju kada objašnjavaju promene na tržištu rada koje donosi primena veštačke inteligencije.
Radiologija se nametnula kao nezaobilazna tema razgovora u trci za veštačkom inteligencijom. Nema baš mnogo onih koji su prisustvovali skupu posvećenom VI a nisu čuli da alati zasnovani na VI pronalaze i najsitnije promene na raznim medicinskim snimcima pacijenata.
Koliko je VI zagazila na teren radiolgije pokazuje i podatak da su ovu oblast medicine, prošlog meseca, više puta pominjali rukovodioci tehnoloških kompanija na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, a nalazi se i u tzv. Beloj knjizi Bele kuće posvećenoj veštačkoj inteligenciji i ekonomiji, navodi Si-En-En na svom sajtu.
Daleko od toga da je radiologija jedino zanimanje na koje utiče veštačka inteligencija, koja se postepeno integriše u rad mnogih – od softverskih inženjera, nastavnika, pa sve do vodoinstalatera. „Goldman Saks“ procenjuje da bi napredak vezan za veštačku inteligenciju mogao da potisne između šest i sedam odsto američke radne snage, iako se očekuje da će tehnologija stvoriti i nova radna mesta.
Oblast radiologije je postala primer kako veštačka inteligencija može da poboljša, a ne da zameni, radna mesta. Priroda posla u ovoj oblasti je takođe idealna za primenu veštačke inteligencije, kaže dr Po-Hao Čen, specijalista dijagnostičke radiologije na Klivlendskoj klinici.
Radiologija ima dosta dostupnih podataka za istraživanje i primenu veštačke inteligencije. Takođe, za razvoj alata zasnovanih na VI upravo su potrebne velike količine podataka.
Veštačka inteligencija može da analizira ogromne količine podataka mnogo brže nego ljudi i već pomaže u ubrzavanju određenih procesa u radiologiji. Na primer, utvrđivanje kojim pacijentima je (na osnovu analize snimaka) potrebna hitna dodatna detaljnija dijagnostika.
Ali lekari i dalje moraju da obavljaju najveći deo posla poput postavljanja dijagnoza, fizičkog pregleda pacijenata i pisanja izveštaja. Projekcije pokazuju da će se poslovi u radiologiji razvijati brže od poziva u drugim oblastima, kako nove tehnologije budu više prihvatane.
„Veštačka inteligencija ne samo da ne zamenjuje te radnike, već zapravo povećava količinu posla koju mogu da obavljaju i povećava potražnju za njihovim uslugama“, istakao je Džek Karsten, istraživač u Centru za bezbednost i nove tehnologije u Džordžtaunu. „To je neka vrsta svetle budućnosti na koju tehnološka industrija može da ukaže, ukoliko veštačka inteligencija nastavi da ekonomiji donosi boljitak.“
Kako VI pomaže u poslu bez ukidanja radnog mesta
Veštačka inteligencija je veoma dobra u analizi slika i uočavanju obrazaca u podacima, što je ključno za radiologiju. A oblast je prolazila kroz proces digitalizacije godinama, što znači da postoji obilje podataka, objašnjava dr Čen.
„Postoji manji broj slučajeva u kojima je i dalje neophodan analogni pristup, ali u SAD uglavnom svaki rendgenski snimak, svaki snimak koji napravi skener ili magnetna rezonanca, mogu biti dostupni kao nule i jedinice“, navodi Čen.
Danas, radiolozi koriste veštačku inteligenciju kako bi utvrdili kojim snimcima (to jest pacijentima) treba dati prioritet u daljoj dijagnostici, gde je neophodno poboljšati kvalitet slike, a VI pomaže i u sumiranju izveštaja, precizirali su dr Čen i još dva stručnjaka za radiologiju u izjavi za Si-En-En.
„To je nešto što nikoga ne zamenjuje, već samo čini naš posao efikasnijim i smislenijim“, rekao je dr Šadpur Demeri, koji radi na Odeljenju interventne radiologije Medicinskog fakulteta i centra „Džons Hopkins“.
Rene Vidal, profesor inženjerstva i radiologije na odeljenju za inženjerstvo Pensilvanije, smatra da je veštačka inteligencija posebno korisna za uočavanje visokokvalitetnih snimaka magnetnom rezonancom sa manje merenja. To ubrzava proces i omogućava da se više pacijenata pregleda u istom vremenskom periodu.
I druge primene se razmatraju u istraživanjima, kao što je korišćenje VI za određivanje zapremine tumora ili automatsko popunjavanje izveštaja, iako rezultati još nisu ni blizu očekivanog kvaliteta, rekao je Vidal.
Poslovi za koje se predviđalo da će nestati, ali nisu
Alate zasnovane na VI mora odobriti Američka agencija za hranu i lekove za medicinsku upotrebu, što bi moglo da potraje oko osam godina, s obzirom na proces razvoja i kliničko testiranje, naglasio je Vidal. Ali ta odobrenja se svakako dešavaju: Od trenutno odobrenih 1.357 medicinskih uređaja čiji je rad na neki način podržan veštačkom inteligencijom, 1.041 je za radiologiju.
Istovremeno, čini se da raste broj radnih mesta u oblasti radiologije. Američki Biro za zapošljavanje predviđa da će taj rast biti oko pet odsto od 2024. do 2034. godine, što je više od proseka za sva zanimanja koji iznosi tri odsto.
Podaci kompanije “Indeed”, u koje je Si-En-En imao uvid, takođe ukazpuju na to da je 2025. godine bilo više radnih mesta u radiologiji u poređenju sa situacijom pre pet godina.
Potražnja za snimanjem tokom procesa postavljanja dijagnoze, zajedno sa povećanim starenjem stanovništva, verovatno pokreće potrebu za više radioloških usluga, kažu stručnjaci za radiologiju koji su razgovarali sa novinarima Si-En-Ena.
Vesštačka inteligencija i radiolozi – od opasnosti koja će im uzeti posao do „dodatnog para očiju“
Ali to nije uvek bio način razmišljanja. Dobitnik Nobelove nagrade za računarstvo, Džefri Hinton, takođe poznat kao otac veštačke inteligencije, rekao je 2016. godine da „ljudi treba odmah da prestanu da obučavaju radiologe“ jer će duboko učenje – podtip veštačke inteligencije koji modelira kako ljudski mozak uči – bolje obavljati posao za pet do deset godina.
Hinton je u imejlu Njujork tajmsu prošle godine istakao da je u tim komentarima iz 2016. godine govorio uopšteno.
Demeri podseća da je među zaposlenima u oblasti radiologije postojao strah da će VI zameniti ljude na raznim radnim mestima 2015. i 2016. godine. Sada se tehnologija doživljava kao „drugi par očiju“, kaže Demeri.
Zamke preteranog oslanjanja na VI
Ipak, postoje rizici oko pristrasnosti i potencijalnog preteranog oslanjanja na veštačku inteligenciju, upozorava dr Čen. Za razliku od radiologa koji su ljudi, na primer, veštačka inteligencija može tačno da predvidi rasu osobe na osnovu rendgenskog snimka, pokazala je studija MIT-a iz 2022. godine, što izaziva zabrinutost zbog pristrasnosti u dijagnozama.
Čen kaže da je takođe zabrinut zbog iskušenja da donosi odluke o zapošljavanju – kao što je zamena lekara medicinskom sestrom ili subspecijalističkog radiologa lekarom opšte prakse – ako VI postane dovoljno napredna. To bi moglo da funkcioniše u nekim slučajevima, ali ne i za većinu stanja za koja se radiologija koristi, poput otkrivanja raka ili smrtonosnih infekcija.
„Moramo da shvatimo da veliki deo performansi algoritma dolazi od činjenice da rezultate automatizacije pregleda stručnjak. I zajedno, ova saradnja,da je tako nazovem, između mašine i stručnjaka je ono što čini poboljšanje stvarnim“, poručio je dr Čen.
