Robert Fico kritikuje sankcije Rusiji i obećava da će staviti veto na članstvo Ukrajine u NATO-u.
Mi smo mirna zemlja i nećemo više ništa slati Ukrajini, poručio je bivši slovački premijer Robert Fico, ujedno i favorit za pobedu na izborima 30. septembra.
Ako bi ispunio svoje obećanje, to bi, kako Rojters ukazuje, predstavljalo veliku promenu za Slovačku, koja je do sada bila čvrst saveznik svom istočnom susedu u ratu protiv Rusije. Bratislava je slala oružje, i snažno politički podržavala Kijev u okviru Evropske unije i NATO-a.
Fico, međutim, tvrdi da će dve zemlje svakako morati da sednu i da se dogovore, jer “Rusija nikada neće napustiti Krim i teritorije koje kontroliše”.
Ovaj pedesetdevetogodišnjak iznenađuje Brisel kritikom sankcija Rusiji, pozivima na približavanje Moskvi nakon sukoba, i obećanjima da će staviti veto na članstvo Ukrajine u NATO-u ako se ikada pojavi ta mogućnost.
Usred kampanje, rekao je da je rat “počeo 2014. kada su ukrajinski nacisti i fašisti počeli da ubijaju ruske državljane u Donbasu i Lugansku”.
Uprkos tome što ovakav kandidat nikako ne odgovara Briselu, njegova stranka za dlaku vodi u anketama u zemlji u kojoj su glasači umorni od ekonomskih muka nastalih kako zbog kovid ograničenja, visoke inflacije povezane sa sukobom u Ukrajini i porasta broja ilegalnih migranata. Iako, nema garancije za pobedu, pošto nijedna stranka ne može da obezbedi većinu.
“Ne treba da Ukrajinu podržavamo oružjem, jer zlo samo rađa još više zla. Ovaj rat se nikada neće završiti ako nastavimo da ih podržavamo”, rekla je za Rojters penzionerka Eleonora Tanacova (68) slušajući Ficoov govor prošlog četvrtka.
Prema rečima četvorice visokih zapadnih diplomata, Ficoova retorika u kampanji iako se dopada narodu, zabrinjava saveznike Slovačke, pošto lideri EU i NATO očajnički žele da održe jedinstven front protiv Moskve.
Fico bi, kako Rojters predviđa, takođe mogao da se udruži sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom koji održava bliske veze sa Rusijom, što povećava izglede za dodatne sukobe sa Briselom.
Ali Ficoov pragmatizam tokom prethodnih mandata, kada je u Slovačku uveo evro i uglavnom izbegavao svađe sa partnerima iz EU i NATO-a, kako agencija navodi, ublažava takve zabrinutosti.
“Ruske trupe na vašoj granici i narušen odnos sa vašim saveznicima, da li to želi? Ili će se vratiti na pragmatičara kakav je bio”, upitao se jedan od diplomata.
Uz to, Brisel je prilično zategao uzde, pa može uskratiti finansijsku podršku EU za Slovačku, kojoj je to preko potrebno budući da joj je prognozirala fiskalni deficit od 6,85 odsto BDP-a ove godine, što je najviše u evrozoni.
Katarina Klingova iz istraživačkog centra “Globsek” kaže da je Slovačka dugo bila plodno tlo za proruske narative, zahvaljujući svom istorijskom afinitetu, niskom poverenju u javne institucije i političarima koji su nekada marginalne narative pomerili u politički mejnstrim.
“Videli smo da su ti narativi bili na ivici informacionog spektra (2015. godine), ali sada uključite TV i skoro u svakoj debati imate nekog političkog predstavnika koji koristi dezinformacione narative. Oni ne moraju nužno da podržavaju Kremlj… ali definitivno igraju na ruku Rusiji”, tvrdi Klingova.
Istraživanje “Globseka” ranije ove godine pokazalo je da samo 40 odsto Slovaka smatra da je Rusija prvenstveno odgovorna sukob sa Ukrajinom, što je najmanji broj ljudi sa takvim stavom u centralnoj i istočnoj Evropi.
