“Mi zaista insistiramo da ono što je dogovoreno mora da se sprovede, znači govorimo o originalnom Briselskom sporazumu. Ne kažem da francusko-nemački sporazum nije u raskoraku sa Briselskim sporazumom. Oni su svakako povezani. Koncept da prethodni sporazum mora da bude sproveden, deo je francusko-nemačkog sporazuma”, rekao je Hil gostujući na televiziji K1.
Na pitanje o Vašingtonskom sporazumu, Hil je odgovorio da ne želi da ga zaobiđe i da je on bio važan, jer je bio posvećen privredi da bi se obezbedilo da Beograd i Priština mogu da reše neka pitanja koja direktno utiču na život ljudi na terenu.
Stvar je u tome, istakao je Hil, da se sprovedu rešenja koja su već dogovorena Briselskim sporazumom.
“Mislim da se treba vratiti na ono osnovno pitanje, a to je budućnost srpske zajednice na KiM. Oni tamo žive vekovima i moraju da znaju kakva im je budućnost. Tako da je fundamentalno pitanje da se pozabavimo onim što potiče iz originalnog Briselskog sporazuma, a to je ZSO. To apsolutno mora da se sprovede, ukoliko očekujemo da neko u buduće sporazume ima poverenje”, poručio je američki ambasador.
Što se tiče rokova za formiranje ZSO i sprovođenja francusko-nemačkog sporazuma, Hil smatra da su rokovi koji se spominju u medijima razumni i realni, te da bi ZSO mogla da se formira do leta, a francuski-nemački predlog da se sprovede do kraja godine.
“Mislim da ljudi moraju svakodnevno da rade na tome da dođu do rešenja. Mislim da je realno predložiti da se to desi ove godine, zato mislim da je ova godina značajna, mislim da je predlog pozitivan i da može da se sprovede”, poručio je Hil.
On je istakao da SAD apsolutno podržavaju ono što su Evropljani uradili, posebno francusko-nemački predlog.
“Pričamo o rešenju za Srbiju, Balkan i Evropu. SAD imaju dugoročne interese na kontinentu i u ovom regionu. Mislim da ono što treba da radimo jeste da pričamo sa Evropljanima o tome”, rekao je Hil.
Ambasador naglašava da je važno da se stvari smire, da se ne stvaraju tenzije, i da se ne pruža prilika ljudima koji žele da stvaraju izgovor za to.
“Ja 20 godina nisam bio ovde, ali bio sam na drugim mestima, između ostalih i u Severnoj Koreji. Tako da, ako ste razočarani stanjem u Srbiji, pogledajte Severnu Koreju, pa ćete videti da stanje na Balkanu nije tako loše”, poručio je Hil.
Hil kaže da mu je jasno da ljude u Srbiji brine ko će garantovati potpisane sporazume, jer je Briselski sporazum potpisan 2013, a nije sproveden, a prošlo je puno vremena.
“Mi želimo da budemo deo procesa i garancija za provođenje ishoda njegovog dogovora. Ako želite da investirate u bilo koju zemlju, želite da to bude na sigurnom mestu, bez političkih problema. Tako je sve to deo jednog velikog problema”, zaključio je američki ambasador u Srbiji.
Srbija sama da odluči
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da Srbija treba sama da odluči da li će uvesti sankcije Rusiji, ali da mora da zauzme jasnu poziciju na čijoj strani želi da bude – na strani Zapada ili na, kako je rekao, “ničijoj zemlji”.
“Srbija zna šta treba da radi i mislim da treba da ima jasnu poziciju kao što je imala u UN kada je u pitanju ruska agresija”, kazao je Hil.
Dodao je da Srbija treba da bude na strani Zapada, te da ima utisak da većina Srba to razume.
Kada je reč o sankcijama Rusiji koje su uvele evropske zemlje, Hil ističe da su se mnoge male zemlje pridružile sankcijama, ne da bi promenile politiku Rusije, već su shvatile da moraju da imaju zajednički stav da ne podržavaju “rusku agresiju”.
Komentarišući uticaj stranih ambasada na unutrašnju politiku Srbije, Hil kaže da je posao ambasada da svoje centrale izveste o onome što se dešava u nekoj zemlji, ali da se ne mešaju u unutrašnja pitanja.
Hil ističe da se nikada nije mešao u unutrašnju politiku Srbije jer se ona tiče života naroda koji glasa i bira svoje političke lidere.
“Unutrašnja politika Srbije je stvar Srba, ja ovde ne glasam, a na Srbima je da sami biraju svoje lidere, imaju svoje rasprave u Skupštini, to nema veze sa mnom, moj posao je da pažljivo slušam i da razumem šta se dešava, tu i tamo da nešto predložim”, naveo je Hil.
Na pitanje da li Rusija i ruska ambasada imaju uticaj na unutrašnju politiku Srbije, Hil navodi da ne može da govori o tome i dodaje da je “strašno ono što je Rusija uradila svom susedu”.
“Postoji duga istorija između Srbije i Rusije, istorija koja ih povezuje na mnogo načina, ali Srbija mora sama da odgovori na pitanje gde želi da bude – da li na Zapadu ili na “ničijoj zemlji”, kazao je Hil.
“Želimo Srbiju u EU”
Američki ambasador je istakao da SAD žele da vide Srbiju u EU.
“Za nas je važno da Srbija postane članica EU, što mi apsolutno podržavamo, jer EU predstavlja grupu možda naših najboljih prijatelja na svetu. Stalo nam je da Srbija postane deo EU i da naši odnosi ne budu samo bilateralno dobri, već da bude i deo EU”, zaključio je Hil.
On je dodao da SAD podržavaju i inicijativu regionalnog povezivanja Otvoreni Balkan.
“Ono što je potrebno ovom regionu je još dublja regionalna integracija, jer ako ste kompanija koja sa strane gleda gde će da stavi svoje proizvodne pogone, ona gleda da to ne bude tržište samo jedne zemlje, već da tu bude više zemalja. Tako da su inicijative poput Otvorenog Balkana apsolutno odlične inicijative”, poručio je američki ambasador.
Sem toga, kako kaže, tu postoji još jedna dimenzija, a to je da su tu ideju podržali predsednik Aleksandar Vučić, ali i premijer Albanije Edi Rama.
“Ako se osvrnete na istoriju videćete da retko kada imali toliko dobre odnose Beograda i Tirane, kao danas. To povezujem upravo sa tom inicijativom. Podržavamo takve inicijative, želimo da pomognemo ljudima da pomognu sami sebi, ali to mora biti nešto što potiče iz ovog regiona”, zaključio je Hil.
Odnosi SAD i Srbije sve bolji
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da su odnosi Srbije i SAD sve bolji, kako bilateralni, tako i trgovinski, kao i da su američke investicije u Srbiji vredne 4,5 milijardi dolara, i konstatovao da je trgovinska razmena u porastu.
Dodaje da, iako je Srbija dobro mesto za investicije, postoje izazovi, kao što su, kako je rekao, ostaci prošlosti, odnosi sa Moskvom, izazovi kao što je Kosovo.
Što se tiče američkih investicija, Hil ističe da je Evropa odlično tržište i da, ako hoćete da budete uspešni na tom tržištu, morate da vodite računa gde će biti proizvodnja i da budete strateški pozicionirani.
Hil kaže da je uveren da su mnogi odlučili da ta proizvodnja bude upravo u Srbiji, a posebno je impresioniran mladom generacijom u našoj zemlji.
“Mnogi od njih dolaze sa tehničkih fakulteta. Imate uspešne univerzitete, ne samo u Beogradu, već i u Nišu. Sada ću ići u Kragujevac, za koji čujem da ima uspešan Univerzitet. Ono što čini interesantnim da ovde ulažemo jeste što Srbija vodi računa o mladoj generaciji i trudi se da se osećaju sigurnim ovde, da mogu da ostanu i imaju posao”, rekao je američki ambasador.
