Čuvena generacija crno-belih “beba” predvođenih Šoškićem, Vasovićem, Rašovićem, Galićem, Hasanagićem, igrala je finale Kupa evropskih šampiona protiv Real Madrida.
Partizan je do Hejsela stigao fantastičnim igrama protiv Nanta, Verdera, Sparte i Mančester Junajteda, mnogi su već videli crno-bele na krovu Evrope, ali istorija nije ispisana.
Real je golovima sredinom drugog poluvremena preokrenuo rezultat i slavio sa 2:1, za šestu titulu prvaka Evrope. Mnogi smatraju da bi Partizanu pobeda otvorila vrata ka višegodišnjoj dominaciji.
Međutim, bukvalno u danima pred finale u Briselu klub je rasprodao svoje igrače, koji su na finalni meč stigli bez ikakve organizacije, kolima, vozovima, avionima, bez analize rivala.
“Rasulo u klubu uništilo je tim koji je mogao godinama da dominira Evropom”
| “O lepoti golova, to ni u stih ne može da stane, to ne može u statističke tablice. Jer, taj eros, taj ushit, taj san lebdi nad stadionom JNA, nad Beogradom. A na terenu još igraju i Bobekov tim i crno-bele bebe, samo moraš da zaslužiš da ih vidiš”, izvod iz eseja o “Bebama” od strane Bože Koprivice. |
Partizan je bio prvi klub iz Istočnog bloka koji je stigao do finala KEŠ i jedini sve do Steaue 1986. godine.
Nant i Verder je “preskočio” sigurnim pobedama kod kuće, nakon čega je poražen u Pragu sa čak 4:1. Ipak, pred 50.000 navijača na JNA slavio je sa 5:0 i izborio dvomeč sa Junajtedom.
“Crveni đavoli” su takođe pali u Beogradu 2:0, a crno-beli su do finala stigli hrabrim otporom na Old Trafordu gde su poraženi minimalnim rezultatom.
Usledio je duel sa petostrukim prvakom Evrope za koji su igrali: Arakvistan, Pačin, Sančiz, Piri, De Filipe, Zoko, Serena, Amancio, Groso, Velaskez, Gento
Međutim, rasulo u klubu u kojem bukvalno nikoga nije bilo briga za meč sa Realom, uništilo je jedan sjajan tim koji je mogao da dominira godinama Evropom.
Ostao je žal za neiskorišćenom prilikom, ali i ponos zbog nezapamćenog uspeha mlade ekipe, koja se ubrzo razmilela po Evropi.
“Najslabija karika jugoslovenskog šampiona bila je na psihološkom planu”
| Finale Kupa šampiona 1966: Partizan – Real Madrid 1:2 (0:0) Vasović 54 – Amansio 70, Serena 75 Brisel, 11. maj 1966. godine. Stadion: “Hejsel”; Gledalaca: 46.575Partizan: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, PrimajerReal M.: Arakvistan, Paćin, Sančiz, Piri, De Filipe, Zoko, Serena, Amansio, Groso, Velaskez, Hento |
Na teren izlaze dve najbolje ekipe starog kontinenta, Partizan i Real Madrid.
Bečejac, Rašović i Vasović ne dozvoljavaju igračima Reala da priđu golu, dok Galić, Hasanagić i Pirmajer stvaraju izgledne prilike za vođstvo. Poluvreme se završava bez golova, mada ostaje žal što je udarac Hasanagića završio samo na prečki umesto u mreži.
Drugo poluvreme počinje dominacijom crno-belih, koje je krunisano sjajnim golom Vasovića uz erupciju radosti na Hejselu. Nedugo zatim, na našu veliku žalost, Real je izjednačio, a ubrzo i poveo sa 2:1, što je bio i konačan rezultat velikog finala.
Partizan je nastupio u sastavu: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer. Trener je bio Abdulah Gegić, a „tehniko” Stanislav Virgilije Popesku.
Partizan je poklekao na poslednjem stepeniku, iako je posle uspešnih nastupa u prethodna četiri kola stekao sigurnost i veliku reputaciju u evropskim fudbalskim krugovima. Više nijedna njegova pobeda nije mogla da se smatra iznenađenjem.
Najslabija karika jugoslovenskog šampiona bila je na psihološkom planu, i tu je pao. Imao je tim najveće snage, ali je klub u tom trenutku bio slab za toliko uspeha i slave i nije mogao da zaustavi rasulo u najvažnijem momentu.
To je verovatno najveći razlog neuspeha u finalu, upravo tada kada je bilo najpotrebnije biti stabilan.
