Brisel nema vladu i gubi četiri miliona evra dnevno. Niz smrtonosnih obračuna narko-bandi u srcu grada u kojem se nalaze sedišta evropskih institucija pokazuje koliko je „glavni grad Evrope“ nisko pao: bez novca, preplavljen nasiljem i kriminalom i politički paralizovan, piše Politico.
Samo u prvih mesec i po dana ove godine, u 11 pucnjava ubijene su dve osobe, a četiri su ranjene. Pucnjave ne prestaju. Nezamislivi do pre samo nekoliko godina, ovi napadi pokazuju da grad ubrzano propada i da mu hitno treba snažno političko vođstvo.
A Brisel ga nema.
Belgijska politička struktura nalik lavirintu sastoji se od više nivoa vlasti, od kojih svaki ima svoje nadležnosti i često je rastrzan internim sukobima. Kada sistem funkcioniše, sve je u redu, ali kada ne funkcioniše, nastaje potpuna paraliza.
A situacija ne može biti paralizovanija nego u Regiji glavnog grada Brisela, gde se političari, devet meseci nakon izbora, i dalje prepiru, a dogovor o formiranju vlade nije ni na vidiku.
Politički haos nije razotkrio samo slabosti u koordinaciji borbe protiv kriminala u Briselu. Izgradnja socijalnih stanova i veliki infrastrukturni projekti takođe bi mogli da kasne.
Zamrznute su subvencije, na primer za dobrotvorne organizacije, nevladine organizacije i kulturne projekte. Finansiranje centara za socijalni rad, policije i lokalnih vlasti dovedeno je u pitanje. Javni dug raste gotovo istom brzinom kao i gomile đubreta na prljavim ulicama.
„Zaista se radi o opstanku Brisela kao grada“, rekao je centristički poslanik Kristofer De Bekeler.
I dok se s jedne strane ponosi neogotskim gradskim trgom prepunim turista, šarmantnim prodavnicama čokolade i slikovitim pivnicama, Brisel je zapravo grad na ivici propasti.
Dug bi mogao biti još veći
Kada bi grad imao vladu, uvođenje kontrole nad potrošnjom bio bi prvi izazov.
Dug glavnog grada iznosi više od 14 milijardi evra, ne računajući dodatnih 1,6 milijardi za koliko bi trebalo da poraste ove godine. Belgijski list Bruzz izračunao je da deficit grada – razlika između prihoda i rashoda – raste za četiri miliona evra dnevno.
De Bekeler, koji je prošlog meseca pokušao da pokrene koalicione pregovore iz početka, ne štedi kritike. Sve ove mesece od izbora, političari nisu ni počeli da razgovaraju o suštini problema, rekao je za Politico.
„Samo politički poziraju i to blokira Brisel“, rekao je. „‘Ti si mi prijatelj. Ti nisi. Hoću da sarađujem s tobom. Ali ne i s tobom.‘ To je nezrelo.“
Previše složena politička arhitektura zbunjuje i frustrira i same Belgijance.
Rečeno relativno jednostavno, Brisel je jedna od tri belgijske regije, uz frankofonu Valoniju na jugu i Flandriju na severu, gde se govori holandski i koja okružuje glavni grad. Sve tri regije imaju svoje vlade i nadležne su za pitanja poput stanovanja, saobraćaja i ekonomije.
S obzirom na to da se Belgija teško nosi sa smanjenjem potrošnje po nalogu EU, dug Brisela je „teret za celu zemlju“, rekao je profesor političkih nauka na Slobodnom univerzitetu u Briselu, Dejv Sinardet.
Stvari bi mogle da se dodatno pogoršaju. Kreditni rejting regije mogao bi do leta biti snižen, što bi poskupelo zaduživanje i dodatno povećalo dug, upozorio je ministar budžeta u tehničkom mandatu Sven Gac. Sinardet kaže da bi to barem moglo da izvrši pritisak da se napokon formira vlada. Drugi su manje optimistični.
Odbijanje dogovora
Centristička stranka Les Engagés predlaže smanjenje plata političarima u Briselu za 30 odsto dok ne formiraju vladu, a za 40 odsto ako to ne učine do juna.
Za sada, čak i najnovija opcija u pregovorima – manjinska vlada – deluje neizvesno, jer bi joj bila potrebna podrška parlamentarne većine da bi počela da funkcioniše, kao i za svaku odluku koju bi donela.
Premda ne bi bila idealno rešenje za izazove u Briselu, „manjinska vlada ipak bi bila bolja od nikakve“, rekao je De Bekeler.
Tako smo stigli do ove tačke. Premda u zemlji ima više Flamanaca koji govore holandski nego frankofonih Valonaca, u Briselu je obrnuto. Zato, da bi se osigurala zastupljenost Flamanaca, briselska vlada mora imati stabilnu većinu u obe jezičke zajednice. Sa obe strane, stranke se moraju dogovoriti o saradnji pre nego što postignu pun koalicioni sporazum.
Nakon izbora u junu, dogovor na frankofonskoj strani bio je relativno jednostavan. Desni centar Reformistički pokret (RM) postao je najveća frankofona stranka u Briselu i brzo se dogovorio sa Socijalističkom partijom i centristima iz Les Engagés.
Na flamanskoj strani, Zeleni su osvojili većinu glasova i u novembru postigli dogovor sa socijalistima iz Vooruit, liberalima iz Open VLD i nacionalistima iz N-VA, strankom novog belgijskog premijera Barta De Vevera.
Slavlje nije dugo trajalo. Frankofonski socijalisti odbili su da vladaju sa flamanskim nacionalistima. Liberali su, s druge strane, odbili da uđu u vladu bez njih.
Nedovoljno finansiranje
Valonci se „zavaravaju“ ako misle da mogu rešiti probleme Brisela bez saradnje sa flamanskim nacionalistima koji vode saveznu vladu, rekao je glavni pregovarač Open VLD-a Frederik De Gucht.
Ahmed Laaouej, predsednik Socijalističke partije u Briselu, nije odgovorio na zahtev za intervju. U videu objavljenom na Instagramu prošle nedelje, flamanske nacionaliste nazvao je „separatističkom strankom koja je protiv Brisela i protiv raznolikosti“ i tvrdio da bi oni, ako uđu u vladu Brisela, pokazali „prezir prema briselskoj regiji i njenim interesima“.
Niko ne popušta.
I dok je Belgija podeljena na tri regije, sam Brisel podeljen je na 19 opština. Svaka ima svog gradonačelnika. One upravljaju sa šest regionalnih policijskih snaga.
Budući da kriminal i nasilje rastu, savezna vlada Belgije saopštila je da želi da objedini te policijske snage u jednu. Očekivano, briselski političari to su osudili.
Tvrde da pravi problem nije složena organizacija, već nedovoljno nacionalno finansiranje, i da bi spajanje snaga moglo da udalji policiju od građana.
Kao primer oštre jezičke podele, neki – poput Fransoa De Smeta iz stranke DéFi – optužuju novu nacionalističku vladu da nameće flamansko-nacionalistički projekat protiv volje Brisela.
Pritisak na nuklearno dugme
Flamanske stranke tvrde da to jednostavno ima smisla. Kao i odluka da se svi policijski pozivi šalju preko zajedničkog dispečerskog sistema. „Ne morate biti flamanski nacionalista da biste znali da je to bolji sistem“, rekao je De Gucht iz Open VLD-a.
Neki se plaše da Brisel u ovom pat položaju polako gubi autonomiju.
Predsednik stranke MR, Žorž-Luj Buše, čak je zapretio da bi Brisel, ako se ne sabere, mogao da bude stavljen pod kontrolu savezne vlade.
To bi bilo kao da se pritisne nuklearno dugme. Ipak, verovatno nije moguće.
Pravno gledano, ta ideja je „fikcija“, kaže Sinardet.
Ali, u teoriji, savezna vlada bi mogla da uslovi dodatna sredstva za Brisel određenim reformama, kao što je EU uslovila pomoć Grčkoj, rekao je.
U međuvremenu, u petak rano ujutru dogodila se još jedna pucnjava na jugozapadu grada.
Pre ili kasnije, haos u Briselu nateraće nekoga da nešto preduzme. Ali izgleda – ne još.
„Neprijatno mi je zbog ovog političkog cirkusa“, rekao je De Bekeler.
