Zatvaranje Hormuškog tesnaca zbog rata između SAD-a, Izraela i Irana prepolovilo je globalno snabdevanje naftom, a avio-prevoznici se suočavaju sa paradoksom koji bi mogao da preoblikuje industriju kakvu poznajemo – gorivo je postalo veoma skupo, a povećane cene karata guše potražnju koja bi trebalo da je spase.
Cena avionskog goriva u februaru iznosila je oko 96 dolara po barelu. Do 20. marta skočila je na 197 dolara – više nego dvostruko za samo mesec dana. Čak ni tokom izbijanja rata u Ukrajini 2022. avionsko gorivo nije dostiglo takav vrhunac.
Taj skok se direktno pretvara u ogromne troškove: punjenje aviona Boeing 737-800, koje je 27. februara koštalo oko 17.000 dolara, nedelju dana kasnije koštalo je više od 27.000 dolara.
Prema Business Insideru, dvadeset najvećih aviokompanija izgubilo je oko 53 milijarde dolara tržišne vrednosti od početka rata.
Pre nego što je sukob počeo, vazduhoplovna industrija je predviđala rekordnu dobit od 41 milijarde dolara ove godine. Izvršni direktor United Airlinesa, Scott Kirby, najavio je otkazivanje oko pet odsto planiranih letova u prvoj fazi.
„Stvarnost je takva da su cene avionskog goriva više nego udvostručene u poslednje tri nedelje, a ne znamo kako će se situacija dalje razvijati“, napisao je zaposlenima. Ako visoke cene potraju, godišnji troškovi kompanije porašće za milijarde dolara.
Savršena oluja
Rigas Doganis, predsednik Airline Management Groupa, kaže da strahuje da mnoge kompanije neće moći da izdrže situaciju.
„Aviokompanije se suočavaju sa egzistencijalnim izazovom. Moraće da snižavaju cene kako bi podstakle rast potražnje, dok ih viši troškovi goriva guraju ka povećanju cena. Savršena oluja.“
Analitičari Deutsche Banke idu još dalje: „Bez kratkoročnog olakšanja, aviokompanije širom sveta mogle bi biti primorane da prizemlje hiljade aviona, dok bi finansijski najslabiji prevoznici mogli da obustave operacije.“
Nije u pitanju samo cena, već i fizička dostupnost goriva. Patrick Pouyanné, izvršni direktor TotalEnergiesa, upozorio je da se nestašice već šire iz Azije ka Evropi: „Kriza počinje ozbiljno da pogađa kupce. Sve će zavisiti od toga koliko će ovaj sukob trajati. Mogli bismo imati veoma, veoma dramatične posledice.“
Za evropske putnike koji planiraju letovanje, poruke su zabrinjavajuće. Kenton Jarvis, izvršni direktor EasyJeta, upozorio je: „Siguran sam da letimo još nedelju-dve. Verovatno i tri. Da li sam siguran i za četiri nedelje? Niko ne može da mi kaže na šta mogu da računam, a leto je pred vratima.“
Skuplje karte
Analitička kompanija OAG objavila je da su globalne cene karata u prva dva meseca 2026. već 24 odsto više u poređenju sa istim periodom prethodnih godina. Na popularnim turističkim rutama putnici mogu očekivati rast cena od 10 do 20 odsto, a najviše su pogođeni oni koji kupuju karte neposredno pred let.
Američki predsednik Donald Trump poručio je zemljama koje ne žele da mu se pridruže u borbi protiv Irana da „ne mogu dobiti avionsko gorivo zbog Hormuškog tesnaca“ i da „idu da nabave sopstvenu naftu“.
Evropski odgovori su neujednačeni. Mnoge države smanjuju dažbine na gorivo ili određuju fiksne cene u kojima preuzimaju deo troškova.
EU trenutno razmatra opšte mere za energetsku krizu, ali one nisu posebno dizajnirane za aviokompanije.
Evropska komisija je državama članicama signalizirala da se pripreme za dugotrajne poremećaje na tržištu energije i razmatra ponovno uvođenje alata iz 2022. godine, poput ograničavanja cena energije ili smanjenja poreza.
Energetski komesar Dan Jørgensen otišao je korak dalje kontroverznim predlogom da Evropljani manje putuju i ređe lete kako bi se uštedelo gorivo.
Vazduhoplovna industrija je preživela naftne krize 1970-ih, kolaps nakon 11. septembra i pandemijsko zaustavljanje 2020. godine. Svaki put se prilagodila.
Ova kriza se razlikuje po razmerama i složenosti: rute su blokirane, gorivo je oskudno, a računi već stižu.
Za evropskog turistu koji planira odlazak na letovanje avionom, poruka je jasna – karte će biti skuplje, letova manje, a kraj neizvesnosti je daleko.
