Doha je sinoć svedočila veličanstvenoj pobedi Hamada Međedovića, a mi rađanju jednog velikog asa koji bi u budućnosti mogao da ponovi mnoge od podviga na koje nas je navikao Novak Đoković.
Snaga karaktera koju je pokazao 21-godišnji Novopazarac, neverovatno jaka volja da se izdrži sve na putu do pobede, neverovatna želja da se i na jednoj nozi savlada igrač iz samog svetskog vrha, prava su garancija da pred njim stoje ogromni uspesi, a pred nama nove godine uživanja u vrhunskom tenisu
Sada je potpuno nebitno da li će se Hamad približiti Novaku u brojkama ili ne, sada je najvažnije da je ovaj neverovatno hrabri momak pokazao da ima sve što je potrebno za kaljenje u velikog šampiona teniske veštine.
Onakva pribranost i teniska inteligencija u trenucima koji su bili potpuno protiv njega, onako sazrevanje iz trenutka u trenutak, i to na sceni koja nije njegova uobičajena, na kojoj se do sada veoma retko nalazio, onako polaganje najtežih teniskih ispita, zaista su garancija sjajne karijere.
Ali da vidimo šta je sve to Hamad u Dohi uradio. Prvo, on je u nedelju igrao finale u Marseju. Dakle imao je nepuna dva dana da procesuira jedan veliki uspeh, pa poraz u finalu, ogroman fizički zamor, promenu uslova igranja, podloge i klime. A sve to mu se na ovom nivou nikada nije dogodilo. Nije imao ni minimum iskustva.
Drugo, posle dobijenog prvog seta, izgubio je drugi, a sa njim i smirenost. Polomio je reket jednim udarcem, unervozio se, delovalo je da je potpuno izgubio kontrolu nad svojim temperamentom, ali kada je odluka padala, potpuno se pribrao, smirio ruku i bez imalo straha uradio sve što je trebalo da pobedi.
To njegovo prelaženje iz totalnog besa u potpunu hladnokrvnost usmerenu samo ka onome što treba da uradi, bilo je fascinantno. Jer sve vreme na umu se mora imati jedna stvar – Hamad nikada nije imao ovakav meč na ovakvom nivou.
Pa sa druge strane mreže je bio 11. reket sveta, dvostruki gren slem finalista, momak koji je protiv Đokovića u finalu Rolan Garosa vodio sa 2:0 u setovima. Takva kontrola nerava, kada je sve na kocki, zaista je neverovatno impresivna i biće jedan od temelja njegovih uspeha u budućnosti.
Treće, povreda i sve što se posle dešavalo. Većina tenisera ne bi ni igrala posle onakvih bolova u zadnjoj loži, a kamoli pobedila. Pa što bi rizikovao kada je samo dva dana ranije igrao finale i postigao jedan od najvećih uspeha u karijeri. Jer, trebalo je prihvatiti rizik još teže povrede, trebalo je boriti se protiv bolova, trebalo je izabrati pravu taktiku, trebalo je dovršiti posao… Mogao je da se zadovolji uspehom u Marseju, velikim skokom na ATP listi i da mirno sačeka par nedelja i ode na američke masterse.
Ali sve te racionalne argumente Međedović je potpuno ignorisao, jer je želja za pobedom bila mnogo veća. Baš u tom kvalitetu je možda i najviše podsetio na Novaka, da srce ne retko dobija i ono što reket ne može.
Sve te etape Hamad je fenomenalno štiklirao i zato je sada u drugom kolu. Da li će danas moći da igra protiv Feliksa Ožea-Alijasima, za njegov teniski kvalitet nije toliko ni važno. On ga je dokazao juče, i to ne samo drugima nego i sebi. Ovakve pobede se pamte ceo život, kada god mu sledeći put bude preteško na terenu, setiće se pobede protiv Cicipasa sa Katarskog opena.
A da li Hamad ima klasu da se veoma brzo ukljući u tenisku elitu koja odlučuje i o peharima? To uopšte ne treba sumnjati. Pa on je u roku od tri takmičarska dana savladao dvojicu velikana. U subotu je u Marseju pao Danil Medvedev, u utorak u Dohi Stefanos Cicipas. Jedan je bivši gren slem šampion, drugi je bivši dvostruki finalista ovih turnira. Obojica jesu sada u krizi, ali to nimalo ne umanjuje vrednost Međedovićevih pobeda.
A gledaćemo ih još. I to mnogo.
Sportklub.rs
