Decembarski hakerski napad na EPS poziv je svima da zaštite svoje sisteme, upozoravaju stručnjaci koje je okupio Savez energetičara Srbije. Sajber napadi su svakodnevica u celom svetu, među najčešće hakovanim su energetske kompanije. Svakih 37 sekundi se dešava napad, naglašava Milan Čakarević, stručnjak za sajber bezbednost a njegov kolega Matija Veljić ističe: “Ulaganje u bezbednost informatičkih sistema je skupo sve do trenutka kada shvatite da niste uložili dovoljno.” Ipak, tek četiri odsto velikih svetskih firmi se osiguralo.
Budućnost zahteva povećanje udela zelene energije, cirkularnu ekonomiju i veštačku inteligenciju. To i EPS-u nameće digitalizaciju celokupnog poslovanja i usluga koje pruža, što znači aktivno uključivanje potrošača. Iskustvo sa nedavnim hakerskim napadom opomena je EPS-u da ojača zaštitu od digitalnih pretnji.
“Mislim da smo uspeli da se bez posledica izborimo sa situacijom, ali i da postanemo svesni da je sajber bezbednost nešto što nam predstoji i da na tome u perspektivi moramo da radimo kako ne bi imali slične situacije”, kaže Dušan Živković, v. d. generalnog direktora EPS-a.
“Šteta od hakerskih napada 2023. bila je 8,5 triliona”
Kompanije za proizvodnju i snabdevanje strujom, gasom, naftom, nuklerke, železare od vitalnog su značaja za život ljudi, pa su u vrhu hakerskih udara.
“Svakih 37 sekundi se dešava napad. U ovom trenutku dok ja govorim, već su se dva napada desila. Šteta koja se prouzrokuje u 2023. bila je oko 8,5 triliona”, naglašava Milan Čakarević, stručnjak za sajber bezbednost.
“Ne vidim nijedno inženjersko dostignuće ozbiljno koje nije imalo izazove ovog tipa. Da li je ovo problem da bismo nešto usporili? Ne, ovo su izazovi koji treba da nas učvrste u uverenju da se moraju imati pravi odgovori na ove napade”, poručuje prof. dr Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara Srbije.
Ko su najčešće hakeri
Mete hakerskih napada na kompaniju su kritična infrastruktura, zatim proizvodni i upravljački sistemi, a najčešće su i najdostupnije, otvorene komunikacione veze sa internet mrežama. Napadači su različiti.
“To su pre svega timovi hakera koje podržava neka nacija. Na drugom mestu su kriminalne grupe koje traže finansijske ucene, kao što smo sada imali slučaj, unutrašnje pretnje nezadovoljnih zaposlenih, konkurencija radi krađe podataka i sabotaže i na kraju terorističke organizacije”, objašnjava Matija Veljić, stručnjak za sajber bezbednost.
Kompanije moraju preduzimati stalne mere zaštite celokupnog poslovanja uz najsavremenije informacione tehnologije, osigurati praćenje sistema zaštite u realnom vremenu i znati kako se u slučaju hakerskog napada najbrže vratiti u radni proces. A to ima cenu!
“Ulaganje u bezbednost informatičkih sistema je skupo sve do trenutka kada shvatite da niste uložili dovoljno”, zaključuje Veljić.
