Samo odlukom lokalnih sudova imovina Gruzijaca može da bude zamrznuta, kaže za “Fajnenšel tajms” direktorka Centralne banke Gruzije Natja Turnava.
Oklevanje Gruzije da zamrzne imovinu nekadašnjim zvaničnicima koje je Amerika optužila da su ruski špijuni stavilo je na test veze Tbilisija i Zapada, piše “Fajnenšel tajms”.
Početkom meseca Stejt department dodao je na listu sankcionisanih Otara Partskaladzea, koji je kratko bio državni tužilac, navodeći da mu je ruski FSB pomogao da dobije rusko državljanstvo, a da je on zauzvrat navodno pristao da “utiče na gruzijsko društvo i politiku u korist Rusije”.
Nakon što je podržala zamrzavanje imovine povezane sa sankcijama, Centralna banka Gruzije promenila je svoja pravila i zaštitila Partskaladzea. Troje viših zvaničnika banke dalo je otkaz u znak protesta zbog te odluke. Povela se oštra javna debata o tome zašto se vladajuća stranka Gruzijski san sprema da zaštiti pojedince povezane sa oligarhom koji ih finansira Bidzinom Ivanišvilijem na račun savezništva sa svojim međunarodnim partnerima.
“Niko ne veruje da je centralna banka nezavisna. Ona je deo vlade, a Partskaladze je vrlo značajna ličnost u našoj zemlji i ima bliske veze sa Ivanišvilijem”, kaže ekonomista, poslanik stranke Girči Aleksandar Rakvijašvili.
Prema mišljenju analitičara, Ivanišvili i dalje kontroliše stranku Gruzijski san. Navodi se da je bogatstvo stekao u Rusiji devedesetih godina prošlog veka, kao i da ono potiče od udela u ruskom energetskom gigantu “Gaspromu” od jedan odsto. Njegovo bogatstvo procenjeno je na 6,2 milijarde dolara, oko trećine ukupnog BDP-a Gruzije.
Ivanišvili nije komentarisao ove navode za “Fajnenšel tajms”.
Partskaladze, imenovan od Gruzijskog sna, dao je ostavku 2013. godine posle samo šest nedelja provedenih na mestu državnog tužioca nakon što je otkriveno da ima krivični dosije u Nemačkoj. Objavio je pisano saopštenje u kojem je naveo da je proglašen krivim u Nemačkoj zbog verbalnog sukoba sa policajcem.
Optužen je 2018. zbog napada na bivšeg šefa revizorskog tela Gruzije, ali ga je sud tri godine kasnije oslobodio.
Stejt department opisao je Partskaladzea kao “gruzijsko-ruskog oligarha” koji redovno putuje u Rusiju sa ruskim pasošem. Dve ruske kompanije za konsultantske usluge, delimično u njegovom vlasništvu, takođe su stavljene na listu sankcija.
U tekstu se navodi i da je Centralna banka Gruzije svoj zaokret po pitanju zamrzavanja imovine pojedinaca i kompanija obrazložila time da imovina gruzijskih državljana može da bude zamrznuta samo ako to nalože lokalni sudovi.
“Shvatili smo da ima nekih nepoklapanja između lokalnih propisa i mehanizma automatske primene sankcija. Propisi će možda morati da se malo prilagode”, rekla je za “Fajnenšel tajms” direktorka centralne banke Natja Turnava.
Međunarodnu monetarni fond u julu nije odobrio isplatu druge tranše kredita od 289 miliona dolara Gruziji, navodeći kao razlog promene u strukturi menadžmenta centralne banke.
Politička atmosfera u ovoj zemlji i dalje je napeta dok se očekuje za nekoliko nedelja preporuka Brisela da li da toj zemlji dodeli status kandidata za članstvo u EU, kao što je prošle godine uradila za Ukrajinu i Moldaviju. Zabrinutost EU zbog demokratskog nazadovanja, korupcije i oligarhizacije dovela je Gruziju do sporog pristupanja, pri čemu joj je Evropska komisija dala samo “uslovnu perspektivu” da dobije status kandidata u zavisnosti od provođenja reformi, dodaje se u tekstu.
Ističe se i da vlast vodi “ogorčenu kampanju o navodnoj prozapadnoj zaveri za rušenje vlade”, kao i da su “bez pružanja dokaza” objavili da su otkrili planove puča bivših zvaničnika koji su služili pod prozapadnim predsednikom Mihailom Sakašvilijem.
Ističe se i da je većina stanovništva naklonjena Evropskoj uniji, kao i da istraživanja pokazuju da 90 odsto Gruzijaca podržava evropske integracije, ali i podseća da Gruzija nije sledila evropski blok i nije uvela sankcije Rusiji, kao i da ima redovnu avionsku liniju Tbilisi-Moskva.
