Grenland se nalazi pred ključnom odlukom o svojoj budućnosti. Dok bira svoje novo zakonodavno telo, vode se rasprave o tome da li treba ostati deo Danske, postati nezavisna država ili se okrenuti saradnji sa velikim silama poput SAD-a i EU. Iako mnogi žele nezavisnost, nema saglasnosti šta ona tačno znači.

Grenlanđani će danas gaziti preko snega i leda kako bi izašli na izbore koji bi mogli da da budu jedni od najznačajnijih u istoriji arktičkog ostrva, najvećeg u svetu, piše Politico, a prenosi Jutarnji.hr.

Usred ponovljenih pretnji američkog predsednika Donalda Trampa da će preuzeti Grenland, glasači ove autonomne danske teritorije biraju 31 člana svog zakonodavnog tela, Inatsisartuta, kao što to čine svake četiri godine.

Ovog puta u pitanju su egzistencijalna pitanja — budućnost Grenlanda u svetu, uključujući dilemu da li da ostane deo Danske, traži nezavisnost ili se okrene bližim vezama s velikim silama poput SAD-a i Evrope.

„Političari nisu jasni šta zaista znači nezavisnost,“ rekao je Masana Egede, glavni urednik grenlandskog dnevnog lista Sermitsiaqa, na video-konferenciji s novinarima iz celog sveta prošle nedelje.

„Da li je to ekonomska nezavisnost? Samo osećaj nezavisnosti? Ili uspostavljanje sopstvenih granica?“, pita se Egede. „O tome mnogo pričamo jer u nama budi emocije. Svi želimo nezavisnost, ali svako ima svoju definiciju toga“, dodaje on.

Egede, inače polubrat premijera Grenlanda Mutea Egedea, pojašnjava da postoje 32 oblasti u kojima Danska još donosi odluke za Grenland.

„Recimo da preuzmemo jedno područje godišnje, svejedno bi nam bile potrebne 32 godine da stvarno postanemo nezavisni,“, kaže on.

Trenutno je najjača stranka u parlamentu Inuitska stranka Ataqatigiit, ili „Zajednica naroda“, koja vlada u koaliciji sa strankom Siumut („Napred“). Obe stranke se zalažu za nezavisnost i obećale su referendum o odvajanju od Danske, ali ne navode kada bi to moglo biti.

Po sporazumu s Danskom iz 2009, Grenland ima pravo da proglasi nezavisnost, ali tek nakon referenduma. Iako postoji široka podrška za pun suverenitet, mnogi su nesigurni šta bi to značilo za odbranu i privredu ostrva.

Grenland, površine preko 2 miliona kvadratnih kilometara, bogat je prirodnim resursima, ali ima samo oko 60.000 stanovnika. Zato je Donald Tramp rekao da bi njegovo preuzimanje bilo „apsolutna nužnost“ i nije isključio primenu vojne ili ekonomske sile.

Prošle nedelje je rekao da će SAD „na ovaj ili onaj način“ dobiti Grenland, uzimajući u obzir i pretnje Kine i Rusije koje su sve više okrenute Arktiku.

Međutim, nezavisnost bi za Grenland značila gubitak godišnje danske subvencije od 500 miliona dolara, kojom se finansira skandinavski socijalni sistem, kao i sredstava iz EU (iako Grenland nije član EU).

Uprkos tome, antikolonijalni osećaji su jaki. Premijer Egede je u novogodišnjem obraćanju rekao da je „vreme da preduzmemo sledeći korak za našu zemlju“ i da se oslobode „okova kolonijalnog doba“.

Parlament je ranije odbio rudarske projekte podržane od strane EU, jer se nalazišta retkih ruda nalaze uz izvore uranijuma, a pitanje rudarenja uranijuma dominiralo je izborima 2021. godine, nakon čega je Ataqatigiit pobedio i zabranio iskopavanje uranijuma, što i danas traje.

Ipak, ovaj put rudarenje i teme kao što su turizam i pomorstvo nisu bile glavne teme kampanje. „Pitanje nezavisnosti zauzelo je toliko prostora“, kaže urednik Egede, da je istisnulo raspravu o ekonomiji Grenlanda, koja bi inače bila ključna za izbore.

Dok Tramp obećava da će Grenland učiniti „bogatim“, 85% Grenlanđana se protivi ideji da postanu deo SAD-a, prema anketi iz januara.

Bez obzira na ishod izbora, odluka Grenlanđana imaće šire posledice, koje će „odjeknuti i daleko od ledenih obala“ ovog ostrva.

Šta Grenland čini strateški važnim u vreme rastućih tenzija? I zašto baš sada?

Kada je predsednik SAD Donald Tramp prvi put predložio kupovinu Grenlanda 2019. godine, mnogi su to smatrali šalom. Danas se više niko ne smeje.

Trampovo interesovanje za Grenland, koje je ponovo snažno iskazao ubrzo nakon povratka u Belu kuću u januaru, deo je agresivne spoljnopolitičke platforme “Amerika na prvom mestu”.

Ova politika uključuje zahteve da Ukrajina ustupi prava na svoje mineralne resurse u zamenu za nastavak vojne pomoći, pretnje preuzimanjem kontrole nad Panamskim kanalom i sugestije da Kanada postane 51. američka država, piše u velikoj analizi AP.

Zašto Grenland?

Rastuće međunarodne tenzije, globalno zagrevanje i promena svetske ekonomije stavili su Grenland u centar debate o globalnoj trgovini i bezbednosti.

Tramp želi da osigura da SAD kontrolišu ovu zemlju bogatu mineralima, koja štiti Arktik i severnoatlantske prilaze Severnoj Americi.

Kome pripada Grenland?

Grenland je samoupravno područje Danske, dugogodišnjeg saveznika SAD, koja je odbacila Trampove predloge. Danska je takođe priznala pravo Grenlanda na nezavisnost kada god to odluči.

Zbog zabrinutosti oko stranog mešanja i zahteva da Grenlanđani sami odlučuju o svojoj sudbini, premijer Grenlanda raspisao je prevremene parlamentarne izbore za utorak.

Najveće ostrvo na svetu, čijih 80% se nalazi iznad Arktičkog kruga, dom je za oko 56.000 uglavnom Inuita, koji su do sada uglavnom bili ignorisani od strane ostatka sveta.

Zašto su druge zemlje zainteresovane za Grenland?

Klimatske promene tope arktički led, otvarajući mogućnost severozapadnog prolaza za međunarodnu trgovinu i obnavljajući rivalstvo između Rusije, Kine i drugih zemalja oko pristupa resursima u regionu.

“Budimo jasni: uskoro ulazimo u Arktički vek, a njegova ključna karakteristika biće meteorski uspon Grenlanda, njegov stalni značaj i sveprisutan uticaj“, rekao je Dvejn Menezis, direktor Polarne istraživačke i političke inicijative.

“Grenland — smešten na raskrsnici Severne Amerike, Evrope i Azije, sa ogromnim potencijalom u resursima — postaće još strateški važniji, dok će sve velike i male sile pokušavati da mu se dodvore. Jedna od njih je posebno zainteresovana da ode korak dalje i kupi ga.”

Faktori koji pokreću interes SAD za Grenland

Arktička konkurencija

Posle Hladnog rata, Arktik je bio područje međunarodne saradnje. Međutim, klimatske promene, potraga za retkim resursima i rastuće međunarodne tenzije posle ruske invazije na Ukrajinu ponovo podstiču rivalstvo u regionu.

Strateška važnost

Grenland se nalazi uz severoistočnu obalu Kanade, a više od dve trećine njegove teritorije leži unutar Arktičkog kruga.

Zbog toga je ključan za odbranu Severne Amerike još od Drugog svetskog rata, kada su SAD okupirale Grenland kako bi sprečile da padne u ruke nacističke Nemačke i zaštitile ključne pomorske rute severnog Atlantika.

SAD su od tada zadržale vojne baze na Grenlandu, a baza Pitufik (nekadašnja vazduhoplovna baza Tule) podržava operacije upozorenja na projektile, raketnu odbranu i svemirski nadzor za SAD i NATO.

Grenland takođe nadzire deo poznatog GIUK (Grenland, Island, Ujedinjeno Kraljevstvo) koridora, gde NATO prati kretanje ruske mornarice u severnom Atlantiku.

Prirodni resursi

Grenland ima velika nalazišta retkih zemnih minerala, neophodnih za proizvodnju svega, od računara i pametnih telefona do baterija, solarnih panela i vetroturbina koje su ključne za prelazak na obnovljive izvore energije.

Američki geološki zavod takođe je identifikovao potencijalne rezerve nafte i prirodnog gasa u priobalnim vodama Grenlanda.

Grenlanđani su zainteresovani za razvoj ovih resursa, ali su doneli stroge propise za zaštitu životne sredine. Takođe postoje pitanja o izvodljivosti eksploatacije grenlandskih minerala zbog surove klime u regionu.

Klimatske promene

Povlačenje leda na Grenlandu otkriva njegov mineralni potencijal, dok topljenje morskog leda otvara nekada mitski Severozapadni prolaz kroz Arktik.

Grenland leži na dve potencijalne arktičke trgovačke rute, koje bi mogle da skrate vreme transporta između severnog Atlantika i Pacifika i zaobiđu uska grla Sueckog i Panamskog kanala. Iako ove rute još nisu komercijalno isplative, one privlače sve više pažnje.

Kineski interes

Kina je 2018. godine proglasila sebe “gotovo arktičkom državom” u pokušaju da stekne veći uticaj u regionu.

Takođe je najavila planove za izgradnju “Polarnog Puta svile” kao dela svoje globalne inicijative Pojas i put, koja je stvorila ekonomske veze sa brojnim zemljama.

Tadašnji američki državni sekretar Majk Pompeo odbacio je kineske planove, rekavši: “Da li želimo da Arktički okean postane novo Južnokinesko more, puno militarizacije i sporova oko teritorijalnih pretenzija?”

Kineski projekat eksploatacije retkih zemnih minerala na Grenlandu zaustavljen je 2021. godine, nakon što je lokalna vlada zabranila iskopavanje uranijuma.

Nezavisnost

Zakon kojim je Grenlandu 2009. godine proširena autonomija takođe priznaje njegovo pravo na nezavisnost prema međunarodnom pravu.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina Grenlanđana podržava nezavisnost, iako postoje razlike u mišljenju o tome kada bi ona trebalo da se dogodi.

Potencijalna nezavisnost Grenlanda otvara pitanje stranog mešanja koje bi moglo ugroziti američke interese na ostrvu.