Bivša predsednica Hrvatske upozorila je da Putin “rekreira sfere uticaja”, ali da ide “mnogo dalje od sfere uticaja koju je Rusko carstvo, na primer, imalo na Balkanu, jer nikad nije bilo zainteresovano za Hrvatsku i BiH, uvek je imalo interes istočno od Drine”
Bivša predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović optužila je Rusiju da se mešala u predsedničke izbore na kojima je izgubila od aktuelnog lidera države Zorana Milanovića, ali nije iznela nikakve dokaze za to u podkastu “Van desižn”, bivšeg direktora britanske spoljno-obaveštajne službe MI6 ser Ričarda Dirlava.
Kako prenosi N1 Zagreb, Grabar Kitarović je rekla da najveće nesuglasice između nje i predsednika RF Vladimira Putina nisu bile oko širenja NATO-a ili Ukrajine, već oko terminala za tečni gas (LNG) na Krku, kojem se on oštro protivio.
“LNG terminal je bio najveća sporna tačka s Rusijom i verovatno je bio razlog za hibridne akcije tokom predizborne kampanje, što je doprinelo rezultatu izbora 2020”, izjavila je Kolinda Grabar Kitarović, ali i pomenula da joj je Putin objašnjavao da je tečni gas ekonomski nepovoljan za Hrvatsku budući da je mnogo skuplji, na šta se ona nije obazirala jer je pokušavala da osigura hrvatsku energetsku nezavisnost.
U intervjuu je govorila i o ruskom uticaju na Balkanu i njenim iskustvima u razgovorima s Putinom.
Ruski uticaj na Balkanu
Grabar Kitarović je upozorila da “oni koji se protive ulasku Bosne i Hercegovine u NATO i EU” koriste izgovore da se to ne bi dogodilo, ocenivši da je trebalo iskoristiti trenutak pre nekoliko godina, kada se celo rukovodstvo BiH slagalo oko pristupanja akcionom planu za članstvo (MAP) u NATO-u, “uključujući i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika”.
Istakla je da je Dodik danas “proruski i proputinovski nastrojen” i da “prima instrukcije od Putina ili nekog drugog iz Rusije”.
“Nažalost, izgubili smo priliku jer Republika Srpska sad jasno daje do znanja da ne želi NATO ni EU”, dodala je bivša predsednica Hrvatske.
Takođe, upozorila je da Putin “rekreira sfere uticaja”, ali da ide “mnogo dalje od sfere uticaja koju je Rusko carstvo, na primer, imalo na Balkanu, jer nikad nije bilo zainteresovano za Hrvatsku i BiH, uvek je imalo interes istočno od Drine”.
“Putin mi u jednom od otvorenih razgovora koje smo imali rekao da je nažalost pustio Sloveniju i Hrvatsku da umaknu i postanu članice EU i NATO-a, ali da neće dopustiti da druge zemlje odu. To je bilo pre ulaska Crne Gore u NATO, što je bilo znakovito jer su doslovno pokušali da izazovu puč pre nego što se Crna Gora pridružila”, otkrila je Grabar Kitarović.
Bivša liderka Hrvatske je izjavila i da u Hrvatskoj nema proruskog biračkog tela, a da su oni koji su otvoreno proruski “podstaknuti ekonomskim interesima” povezanim s ruskim uticajem na energetski sektor.
Ukrajinska kontraofanziva i “Oluja”
Govoreći o ukrajinskoj kontraofanzivi, rekla je da treba biti realističan i da će u ovom okolnostima biti potrebno više napada ne bi li Kijev ostvario svoje ciljeve.
Podsetila je pri tome na to kako je Hrvatskoj za oslobađanje teritorija pod kontrolom srpskih pobunjenika “trebalo nekoliko strateški smeštenih manjih operacija koje su dovele do one velike”.
Operacija “Oluja” je, po njenim rečima, trajala samo nekoliko dana i imala minimalni broj žrtava jer je Hrvatska vojska, “vodeći zajedničke vojne operacije s Armijom Bosne i Hercegovine, mogla zaobići sličnu odbranu koju su paravojne snage lokalnih Srba postavile i doći otpozadi”, što Ukrajina “ne može sprovesti kroz Crno more”.
