Ako pratite brzi razvoj AI jezičkih modela koji se koriste u aplikacijama kao što su ChatGPT i Bing AI ćaskanje, verovatno ste upoznati sa OpenAI GPT-3 i GPT-4. Ali šta je sa GPT-3.5, odskočnom daskom između ova dva AI titana i kako se može uporediti sa najnovijom instancom – GPT-4?
Šta je GPT-3.5?
GPT-3.5 je, kao što ime kaže, neka vrsta međuverzije između GPT-3 i GPT-4. OpenAI nije bio posebno otvoren po pitanju toga šta GPT-3.5 čini boljim od GPT-3, ali izgleda da su glavni ciljevi bili povećanje brzine rada novog modela, i možda najvažnije: smanjenje troškova njegovog pokretanja.
Zanimljivo je da ono što je OpenAI učinio dostupnim korisnicima nije čist, osnovni GPT-3.5, već nekoliko njegovih specijalizovanih verzija. Na primer, GPT-3.5 Turbo je verzija koja je posebno podešena za potrebe ćaskanja, iako generalno i dalje može da radi sve druge stvari koje GPT-3.5 može.
Šta je GPT-4?
OpenAI GPT-4 se pojavio kao njihov najnapredniji jezički model do sada, nudeći sigurnije i efikasnije odgovore. Ovaj najsavremeniji, multi-modalni sistem prihvata i tekstualne i slikovne unose i generiše tekstualne odgovore, pokazujući performanse na nivou sličnom čoveku na nizu profesionalnih i akademskih merila.
Kada se uporede GPT-3 i GPT-4, razlika u njihovim mogućnostima je ozbiljna. GPT-4 ima poboljšanu pouzdanost, kreativnost i saradnju, kao i veću sposobnost obrade nijansiranih instrukcija. Ovo označava značajno poboljšanje u odnosu na već impresivan GPT-3, koji je često pravio logičke i druge greške u rasuđivanju sa složenijim uputstvima.
Još jedna ključna razlika između ova dva modela leži u njihovoj veličini. GPT-3 može da se pohvali da radi sa neverovatnih 175 milijardi parametara, dok se za GPT-4 priča da ide korak dalje, sa 1 trilionom parametara.
GPT-3.5 naspram GPT-4: Osnovne razlike
Kada je u pitanju GPT-3 u odnosu na GPT-4, ključna razlika leži u njihovim veličinama modela i podacima koje koriste za svoju obuku. GPT-4 koristi mnogo veći model, što znači da može da se nosi sa složenijim zadacima i generiše tačnije odgovore. To je moguće zahvaljujući njegovom opsežnijem skupu podataka za obuku, koji mu daje širu bazu znanja i poboljšano kontekstualno razumevanje.
Samim tim GPT-4 je mnogo precizniji i bolje opremljen za rukovanje dužim delovima teksta, održavanje koherentnosti i generisanje kontekstualno relevantnih odgovora. Iz tog razloga, GPT-4 je neverovatno moćan alat za aplikacije za razumevanje prirodnog jezika kojim se ljudi sporazumevaju. Toliko je složen da neki istraživači iz kompanije Microsoft misle da GPT-4 pokazuje „Iskre opšte veštačke inteligencije.“
Kao i kod svake najsavremenije tehnologije, postoji i loša strana medalje. Značajan napredak u GPT-4 dolazi sa cenom većih hardverskih zahteva, što ga u startu čini manje dostupnim manjim organizacijama ili pojedinačnim programerima koji možda nemaju resurse da ulažu u tako moćnu mašinu. Osim toga, veća potražnja za resursima takođe dovodi do veće potrošnje energije tokom procesa obuke, izazivajući zabrinutost za životnu sredinu.
S druge strane, GPT-4 je jednostavno pametniji od GPT-3.5. Može da piše mnogo složeniji kod, rešava složenije probleme i uči mnogo brže.
I GPT-3 i GPT-4 se bore sa izazovom pristrasnosti unutar AI jezičkih modela, ali deluje da će GPT-4 mnogo manje davati pristrasne odgovore, ili one koji su uvredljivi za bilo koju određenu grupu ljudi. I dalje je to sasvim moguće, ali OpenAI je proveo više vremena u implementaciji bezbednosti. Takođe je mnogo manje verovatno da će GPT-4 samo izmisliti stvari ili dati činjenično netačne odgovore, što će GPT 3.5 često raditi.
U vreme pisanja, GPT-4 koji se koristi preko ChatGPT je ograničen na 25 upita svaka tri sata, ali će se to verovatno promeniti tokom vremena. GPT-4 je takođe mnogo, mnogo sporiji u reakcijama i generisanju teksta u ovoj ranoj fazi. Ovo je verovatno zato što je fizički veći i zahteva više procesorske snage.
Šta je sa prethodnim GPT verzijama?
Početak serije “Generativnih unapred obučenih transformatora” (GPT) označio je prekretnicu u veštačkoj inteligenciji i obradi prirodnog jezika. GPT je prvi otkrio OpenAI 2018. godine. Ovaj početni model je pokazao moć transformatorske arhitekture i nenadgledanog učenja, privlačeći pažnju istraživača i programera.
Objavljivanje GPT-2, 2019. godine je zaista privuklo pažnju cele zajednice okupljene oko koncepta veštačke inteligencije, zahvaljujući njenoj jedinstvenoj sposobnosti da generiše koherentan i kontekstualno relevantan tekst. U isto vreme, OpenAI nije bio voljan da ga javno objavi zbog bezbednosnih razloga.
GPT-3 je predstavljen 2020. godine, kada je signaliziran još jedan revolucionarni korak napred u svetu jezičkih modela AI. Sa svojih zapanjujućih više od 175 milijardi parametara, GPT-3 je ponudio izvanredno razumevanje jezika i mogućnosti generisanja, omogućavajući naprednije aplikacije kao što su mašinsko prevođenje, generisanje sadržaja i virtuelni asistenti. Uprkos svojim impresivnim dostignućima, GPT-3 je i dalje imao prostora za poboljšanje, otvarajući put razvoju GPT-3.5, novog modela koji rešava neka od ograničenja koje ima GPT-3.
Da li Bing koristi GPT-4?
Kratak odgovor je – da. Microsoft je otkrio, nakon objavljivanja i otkrivanja GPT-4 od strane OpenAI, da je Bing AI funkcija ćaskanja sve vreme radila na GPT-4. Međutim, s obzirom na rane probleme koje je Bing imao sa svojim AI chat-om, ova verzija je značajno ograničena, sa postavljenim barijerama koje ograničavaju o čemu možete razgovarati i koliko dugo ćaskanje može da traje.
Da li je ChatGPT u stvari GPT-4?
U vreme pisanja ovog teksta, ChatGPT još uvek uglavnom radi na GPT-3.5 Turbo — podrazumevanom modelu za ChatGPT. Međutim, ako ste korisnik koji plaća i pretplatite se na ChatGPT Plus, možete promeniti model u GPT-4 pre nego što započnete konverzaciju.
Benchmark.rs
