Igrala je u prvoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta 3. aprila 1948. u komadu “Kralj Betajnove”.
U Beogradu je igrala u Umetničkom (1940–1942), Narodnom (1944–1947) i Jugoslovenskom dramskom pozorištu (1947–1978). Igrala je na scenama svih beogradskih pozorišta, a u Americi je na engleskom jeziku igrala glavnu ulogu u predstavi “Majka hrabrost i njena deca”. U svojoj matičnoj kući, Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigrala je preko 40 uloga.
Za ulogu Gine u Nušićevoj “Ožalošćenoj porodici” dobila je “Sterijinu nagradu” 1964. godine.
Bila je udata za glumca i prevodioca Mlađu Veselinovića (1915-2012). Venčali su se 30. septembra 1948. godine.
egendarna glumica je bila u braku od 1948. do 2012. godine sa glumcem i prevodiocem Mladenom Mlađom Veselinovićem.
Ostala je jaka i nakon smrti supruga Mlađe 2012. godine iako ju je tuga ophrvala.
“Eh, moj Mlađa, koliko smo se voleli…”, rekla je glumica u jednom intervjuu.
O svom suprugu je govorila: “On je završio tri fakulteta, Filozofski, Filološki i Kembridž. Negde ga je Mira Stupica videla u našem pozorištu kako recituje pesmu, a ja sam ga pitala kako se zove a on mi je rekao Mlađa Veselinović. Igrali smo momka i devojku i tako smo se zaljubili i zavoleli”.
Za domaće medije Branka je isticala da je sa Mlađom doživela ljubav kao u romanu i da su putovali širom sveta.
Par nije imao decu a jednom prilikom izjavula je da je zbog toga patila i da je zato išla po školama, domovima dece bez roditeljskog staranja i po vrtićima da ih zabavlja.
“Samo treba imati dobru volju i humani odnos prema životu. Ako kažem humani odnos prema životu, onda mislim i prema ljudima. Ja sam u mojoj profesiji mogla da iskoristim tu volju, tu želju, tu radost da pomažem igrajući i zabavljajući ljude. Ne prihvatam da je starost da prestaneš da živiš, a ja zahvaljujuci profesiji i humanom odnosu prema životu, mogu da živim dugo. Pitanje je gde se živi, u kakvoj porodici i da li vas je život vodio ka dobroti i humanizmu. Tako ljudi postaju ono sto jesu. Teško je savetovati, znate… Treba imati sreću, boriti se u srećnom braku, treba voleti svoju decu i učiti ih od ranog detinjstva humanom odnosu. Jer, ako mislite samo kako ćete da budete veliki i da zaradite pare, to već nije dobra staza”, rekla je svojevremeno Branka Veselinović.
Bila je bliska prijateljica sa Desankom Maksimović, Mirom Stupicom, Marijom Crnobori, Čkaljom i Mijom Aleksićem. Kada je 1964. godine nagrađena Sterijinom nagradom u žiriju je, između ostalih, bio i Meša Selimović.
Zahvaljujući njoj i Mlađi dodeljuje se Nagrada “Branka i Mlađa Veselinović” počev od 2012. godine. Dobitnici ovih priznanja bili su Nebojša Glogovac, Aleksandra Janković, Vojin Ćetković, Nataša Tapušković, Jelisaveta Sablić i Nenad Jezdić.
Branka Veselinović je svojevremeno rekla da čovek sebe ne treba da voli zbog sebe nego zbog drugih ljudi, zbog svih onih koje voli i s kojima se druži.
“Dobro je pokazati emocije. Ovo su iznenađenja kada čovek reaguje od srca”, rekla je Veselinović i navela da je kuću u Beogradskoj ulici zaveštala Gradu Beogradu, to jest sve što ima poklanja društvu, uključujući i njene rukopise i slike.
Do kraja života se radovala malim stvarima, dok je njen dom bio živopisan i u jarkim bojama. Knjige, fotografije, lutke i pokoji beli papir, na kojem je glumica zapisivala svoje misli krasili su njen kutak. Kako navode mediji, važila je za poliglotu, a navodi se da je govorila čak sedam jezika.
“Volim da crtam, pišem, čitam. Po kući ima puno detalja koje sam dobijala, donosila sa putovanja. Mlađa i ja smo dosta putovali, igrali po inostranstvu. Išli smo i sa Desankom Maksimović u Ameriku. Na naš nagovor je išla” pričala je Branka, koja je imala i veliku kolekciju lutaka.
Branka Veselinović je glumila u više od 100 predstava u pozorištu i više od 50 televizijskih serija i filmova i dobitnica je mnogobrojnih nagrada i priznanja za svoj glumački i humanitarni rad kao ambasadorka Unicefa.
Nije imala dece.
