Prvi izazov sa kojim sam se susrela po dolasku na postdiplomske studije u Srbiju, zapravo u Beograd, bila je nemogućnost komunikacije zbog jezičke barijere. Sporazumevanje sa nekim ljudima je bilo otežano, posebno sa starijima, međutim, stvari su krenule na bolje kada sam naučila neke osnove srpskog jezika, pozdrave, brojeve, dane u nedelji, kako da pitam kuda treba da idem i slično.
Za godinu dana koliko sam u Beogradu ljudi su me obično prvo pitali odakle sam, a kada bih rekla da sam iz Nigerije sledeće pitanje je kojima jezikom govorim i da li se u Nigeriji govori engleski. Nadam se da ću ovim tekstom to malo razjasniti.
Baš kao što neki ljudi u Srbiji razumeju i govore engleski jezik, tako je i u Nigeriji. Uz izvesne razlike, naravno. Srpski jezik je glavni jezik komunikacije ovde u Srbiji, dok u Nigeriji imamo tri glavna jezika, joruba, igbo i hausa i još više od 500 drugih jezika, ali je engleski zvanični jezik komunikacije u zemlji. Međutim, postoje ljudi koji ne govore ili ne razumeju engleski jezik, uglavnom jer žive u ruralnim područjima i nemaju formalno obrazovanje gde bi učili engleski jezik. Oni komuniciraju na svom lokalnom jeziku što otežava sporazumevanje s posetiocima koji ne razumeju jezik tog konkretnog regiona.
Na primer, ako neko iz jugozapadnog dela Nigerije putuje u severoistočni deo zemlje, u zajednicu u kojoj nema nekog ko razume engleski, biće veoma teško komunicirati jer je glavni jezik koji se govori u severoistočnom delu Nigerije hausa, dok je jugozapadu svojstven jezik joruba. Zanimljivo je da ovi glavni jezici ne zvuče slično niti imaju nešto zajedničko.
Novine na joruba jeziku
Nigerija je veoma velika zemlja u smislu broja stanovnika i površine, tako da je komunikacija otežana ako se nađete u nekoj od ruralnih zajednica gde niko ne razume engleski. Zato je dobar savet da angažujete lokalnog prevodioca. Za razliku od ruralnih područja, engleski je veoma čest i popularan jezik u urbanim oblastima Nigerije. To je glavni jezik koji se govori jer se u ovim oblastima nalaze različiti ljudi iz različitih plemena i etničkih grupa. Neki od njih tu žive, drugi rade ili se školuju. Tako da je poznavanje engleskog jezika dovoljno za komunikaciju u gradovima.
Glavni jezik koji se koristi u obrazovne svrhe u Nigeriji je engleski. Nigerijci uče na engleskom jeziku od prvog razreda osnovne škole. Međutim, i tri glavna jezika uče se u školama, pre svega u srednjoj školi. Od učenika se očekuje da izaberu jedan od ova tri glavna jezika i da na tom jeziku polažu pismeni ispit. Takođe, baš kao što sam iskusila ovde u Beogradu, većina Nigerijaca komunicira na svom maternjem jeziku kod kuće ili u svojim zajednicama, što uključuje ne samo tri glavna jezika, već i sve ostale, njih pet stotina.
Naslovna strana novina na igbo jezikuDa navedem još jedan interesantan aspekt mnoštva nigerijskih jezika. Pored publikacija na engleskom jeziku, vesti i drugi informativni materijali objavljuju se na lokalnim jezicima. Naročito na radiju, u lokalnoj zajednici, lokalni jezik je glavno sredstvo za prenošenje informacija. Takođe filmovi, muzika, pa čak i knjige se objavljuju na našim lokalnim jezicima, mada tri glavna jezika imaju više publikacija od drugih jezika.
„Što više jezika znate, to više vredite“ kaže popularna izreka, a takvo je bilo moje lično iskustvo i u Nigeriji i u Srbiji. U Nigeriji sam jednom prilikom bila na pijaci da bih kupila voće i to baš kod prodavaca koji nisu govorili engleski, dok sam ja znala nešto malo reči na njegovom jeziku. Neverovatno, to malo bilo je više nego dovoljno, ne samo da sam kupila ono što sam htela već su mi prodavci poklanjali dodatno voće impresionirani time što smo se sporazumevali na njihovom lokalnom jeziku. S pijace sam otišla uzbuđena i srećna zbog tog čašćavanja.
I u Srbiji nailazim na topao prijem pa čak i divljenje kod nekih ljudi kada mi uspe sporazumevanje na srpskom. Iako razumem vrlo malo i moj izgovor verovatno može da vas nasmeje, osećam kao da sagovornici, poput mojih zemljaka sa pijace, žele da me časte jer prepoznaju i cene moj trud da naučim njihov jezik.
