Zadnja zajednička emisija trojke koja je oduševljavala milione
Emitovana je poslednja epizoda Grand Toura, što je ujedno i poslednji put da vidimo legendarni trio Džeremi Klarkson – Ričard Hamond – Džejms Mej u ovom formatu.
Poslednja avantura ih je odvela u Zimbabve, gde je struktura emisije bila praktično ista kao i u prethodnim godinama. Međutim, ton je bio očekivano melanholičan.
“Ukupno 22 godine, preko trećine mog života… Ovo će me pogoditi na mnogo malih načina. Imam zelenu torbu koju koristim od prvog specijala u Bocvani. Uvek sam je koristio za specijale i nikad je nisam nosio u drugim prilikama, sad ću je videti u ormanu gde su torbe i pomisliću: aha… I onda će se sve početi vraćati. Kako bilo, nadam se da smo vam doneli malo sreće”, rekao je Džejms Mej u jednoj od poslednjih scena.
Bilo je jasno da je seta na kraju iskrena. Emisija je bila univerzalno popularna zbog hemije između voditelja – tu hemiju je nemoguće lažirati.
Gledaoci se slažu da je ovo kraj jedne ere i nije teško shvatiti zašto – na neki način ovi voditelji, novinari i provokatori bili su poslednji pravi predstavnici čistog britanskog humora.
Ljudi vole da sanjare i on im je to pružio
Sve je počelo pre 30 godina, kada su Džeremi Klarkson i producent Endi Vilman odlučili da potpuno reformišu Top Gear.
Nekada je to bila “sterilna” emisija o automobilima, u kojoj se govorilo o kapacitetu prtljažnika i nivoima buke u vožnji – i bila je takva sve dok nije došao Klarkson.
Na užas producenata, počeo je da testira egzotične sportske automobile u programu. Klarkson je brzo shvatio da ljudi više vole da sanjare nego razmišljaju o dosadnoj svakodnevici
I recenzije su prestale da budu sterilne jer se Klarkson nije ustručavao da “pljuje” po automobilu koji mu se nije dopao.
Možda najpoznatiji takav slučaj bio je njegova recenzija Vauxhall (Opel) Vectre, nakon čega je proizvođač počeo da besno zove BBC i zahteva da neko drugi testira auto.
“Zašto kažem da su neki automobili loši? Bilo bi vrlo lako reći da su svi divni, ali automobil je druga najskuplja stvar koju ljudi kupuju. Zato ću vam reći istinu“, uzvratio je Klarkson.
Međutim, tada je Top Gear još bio (samo) emisija za ljude koji razmišljaju o tome koji automobil da kupe.
Revolucija
Posle nekoliko godina pauze, 2002. godine došlo je do revolucije. Klarksonu su se pridružili Ričard Hamond i Džejms Mej, a dosadnjikava emisija o automobilima postala je totalni šou, nešto između “talk show” programa, sitkoma, putopisa i (donekle) ozbiljnih recenzija.
Karavani su počeli da eksplodiraju, najveće svetski poznate ličnosti su počele da se pojavljuju u programu, a BBC je počeo da dobija ljutita pisma uznemirenih pretplatnika.
Naravno, kontroverze su bile sastavni deo spektakla i redovno su punile naslove.
Sindikat vozača autobusa pobunio se nakon što je Klarkson izjavio da su oni “mali Hitleri koje treba upucati u glavu”.
BBC je pokušao da oživi program istom formulom i sa nekoliko novih voditelja, ali su svi pokušaji bili očekivano uzaludni.
Stari trio i format serije postali su neodvojivi za gledaoce, pa je sve kasnije izgledalo kao tužna kopija.
Nakon relativno stabilnih brojeva koji nisu bili ni blizu onoga što su bili, emisija je ukinuta prošle godine.
Što se tiče Klarksona i ekipe, oni su pronašli novi dom na Amazonu i počeli da snimaju Grand Tour – u suštini nastavak Top Geara bez većih promena.
Ovde su dobili još veći budžet i potpunu slobodu, ali su zbog toga izgubili prednost.
Naime, upravo je napetost između šaljivih voditelja i ozbiljnog javnog servisa dala Top Gearu posebnu dinamiku – provocirali su i pomerali granice, a matična kompanija se trudila da ih dovede u red.
Ovo je bio pobednički recept za izazivanje negodovanja javnosti i žestoke debate pri svakom emitovanju. Kada su granice nestale, sa njima je nestao i jedan razlog postojanja emisije.
Ipak, vrhunska produkcija, kao i iskrena ljubav prema poslu, preneti su u novu verziju.
Na poslednjem studijskom snimanju pre nekoliko godina, Klarkson se rasplakao, a od toga nije bio daleko ni u poslednjoj sceni najnovijeg specijala.
Zbog toga je zamolio Amazon da, ako nastave da snimaju emisiju bez njih, ne dovode poznate ljude kojima su automobili samo hobi.
“Kada radiš tu emisiju, to mora da bude tvoj život. Ne, ne možeš da otvaraš supermarkete. Ne, ne možeš da vodiš drugu emisiju. Ako ne snimaš u tom trenutku, razmišljaš o šta ćete sledeće snimiti, morate se potpuno predati tome”, rekao je on za britanski Sun.
Posvećenost do samog kraja
Ta posvećenost je bila vidljiva na ekranu do samog kraja. Iako rade na odvojenim projektima, odlučili su da se povuku iz zajedničkog poduhvata dok ne postanu prestari i premalo energični za njega.
Tako su izbegli da se sve pretvori u bledu karikaturu, i dobro je što su to učinili.
S druge strane, niko se još nije pojavio da popuni televizijsku prazninu koju su ostavili.
Politička korektnost i korporativni sterilitet ubili su klasično englesko ruganje svima, ali i na svoj račun.
Istovremeno, na internetu se pojavio medijski Divlji zapad, gde nema granica dobrog ukusa i gde je više nemoguće šokirati ljude.
Klarkson je takođe svestan toga.
“Nema šanse da bi Top Gear danas dobio zeleno svetlo. Majmuni koji igraju tenis imali bi veće šanse”, kaže on.
Povući se na vreme
Svet se promenio u poslednje 22 godine, ali Klarkson, Hamond i Mej su uspeli da savršeno uhvate duh vremena – i da se povuku pre nego što ih ono pregazi.
Uraditi jednu od te dve stvari je ozbiljan poduhvat i samo najveći uspevaju u obe. Zbog toga će se dugo pamtiti sve što su uradili.
