Silicijum-karbonske baterije nude drastično veći kapacitet, ali Google i Apple ih i dalje ne koriste zbog problema sa stabilnošću i dugotrajnošću
Silicijum-karbonske (Si-C) baterije predstavljaju sledeći veliki korak u razvoju tehnologije napajanja, u oblasti koja se poslednjih tridesetak godina vrlo sporo menjala. Klasične litijum-jonske baterije i dalje zadovoljavaju osnovne potrebe, ali kako moderni pametni telefoni pokušavaju da nadmaše konkurenciju u svakoj karakteristici, uključujući autonomiju, granice grafitnih anoda postaju sve očiglednije.
Zahvaljujući silicijumu, telefoni poput Realme P4 Power modela mogu da ponude kapacitete i do 10.000 mAh, gotovo duplo više od najskupljih telefona sa klasičnim litijum-jonskim baterijama. Razlog leži u samoj prirodi silicijuma, koji može da skladišti višestruko više energije od grafita – teorijski i do deset puta više. To proizvođačima omogućava ili tanje uređaje sa istom autonomijom, ili drastično veće baterije u standardnim dimenzijama telefona.
S obzirom na to da su tokom prošle godine brojni flegšip modeli brendova kao što su vivo, OnePlus i Xiaomi prešli na silicijum-karbonske baterije, bilo je logično očekivati da će isti potez povući i Apple i Google. Međutim, i iPhone 17 i Pixel 10 stigli su bez ove tehnologije.
Zašto su silicijum-karbonske baterije problematične
Glavni razlog leži u fizičkim svojstvima silicijuma. Silicijum se tokom punjenja i pražnjenja širi daleko više nego grafit. Svaka baterija menja zapreminu tokom rada, ali kod klasičnih litijum-jonskih baterija to povećanje iznosi oko 10%. Kod silicijumskih anoda, zapremina može da poraste i do 300%.
Takva konstantna ekspanzija i kontrakcija vremenom dovodi do degradacije, naduvavanja baterije, a u ekstremnim slučajevima i do samozapaljenja. Zbog toga se u praksi ne koristi čisti silicijum, već mešavina silicijuma i ugljenika, kako bi se povećala stabilnost.
To ne znači da su telefoni sa ovom tehnologijom opasni jer svi modeli koji se nalaze u prodaji prolaze stroga testiranja. Ipak, kompanije poput Apple-a i Google-a poznate su po konzervativnijem pristupu i prilično strogim kriterijumima kvaliteta. Njihova odluka da sačekaju dodatno sazrevanje silicijum-karbonskih baterija deluje logično, naročito imajući u vidu da aktuelni iPhone modeli već postižu izuzetnu autonomiju i sa znatno manjim kapacitetima baterija.
Drugim rečima, problem nije u potencijalu tehnologije, već u njenoj zrelosti, a Apple i Google očigledno ne žele da budu prvi koji će preuzeti taj rizik, piše BGR.
