Novo otkriće izazvalo je ozbiljne kontroverze oko Google Chrome browsera i načina na koji kompanija uvodi AI funkcije na uređaje korisnika
Alexander Hanff, istraživač koji se bavi sajber bezbednosnim sistemima, objavio je analizu u kojoj tvrdi da Google Chrome bez jasnog upozorenja korisnicima automatski preuzima lokalni AI model veličine oko 4GB direktno ga instalira na računar.
Prema njegovim navodima, Chrome na kompatibilnim sistemima automatski preuzima fajl „weights.bin“ koji predstavlja deo Google Gemini Nano AI sistema namenjenog lokalnom izvršavanju AI funkcija direktno na uređaju.
Hanff dalje tvrdi da korisnici tokom procesa ne dobijaju jasno obaveštenje niti zahtev za dozvolu pre početka preuzimanja više gigabajta podataka.
Tokom testiranja na macOS sistemu, istraživač navodi da je Chrome samostalno kreirao direktorijume i preuzeo kompletan AI model u pozadini za nešto više od 14 minuta, čak i bez aktivne interakcije korisnika.
Google Chrome navodno automatski preuzima ogromne AI fajlove u pozadini
Dodatno kontroverzu izaziva tvrdnja da se AI model ponovo automatski preuzima čak i nakon ručnog brisanja fajlova, osim ukoliko korisnik ne isključi određene eksperimentalne opcije ili potpuno ne ukloni Chrome sa sistema.
Hanff smatra da ovakav pristup potencijalno može predstavljati kršenje evropskih pravila privatnosti i transparentnosti, uključujući GDPR i ePrivacy regulative, posebno zbog načina instalacije, čuvanja podataka i nedostatka jasnog pristanka korisnika.
Posebno je kritikovan i potencijalni energetski i mrežni uticaj masovne distribucije AI modela ove veličine. Istraživač upozorava da bi globalno distribuiranje velikih AI paketa na stotine miliona uređaja moglo imati ozbiljne posledice po potrošnju energije, internet infrastrukturu i korisnike sa ograničenim internet paketima.
Google za sada nije detaljno odgovorio na ove tvrdnje, ali kompanija bi mogla da argumentuje kako lokalni AI modeli povećavaju privatnost jer obrada podataka ostaje direktno na uređaju korisnika umesto u cloud infrastrukturi.
Međutim, čitava situacija ponovo otvara veliko pitanje modernog AI razvoja: da li tehnološke kompanije smeju da automatski koriste resurse korisničkih uređaja za implementaciju AI funkcija bez eksplicitne saglasnosti korisnika.
Ovo nije prvi put da velike tehnološke kompanije trpe kritike zbog „tihog“ aktiviranja novih AI funkcionalnosti, ali slučaj sa Chrome browserom dodatno pojačava zabrinutost oko kontrole koju korisnici imaju nad sopstvenim računarima i podacima, prenosi Tomshardware.
Benchmark.rs
