Navršava se 21 godina od pogroma Srba na KiM, koji je izbio zbog lažne vesti da su se u Ibru utopili albanski dečaci dok su bežali od meštana srpskog sela Zupče. U dvodnevnom nasilju Albanaca, Srbi su ubijani na kućnom pragu, a na stotine ih je povređeno. Proterano je 4.000 Srba, uništeno više od 800 srpskih kuća, zapaljeno i uništeno 35 crkava i manastira. Pomen stradalima održaće se u 12 časova u Sabornoj crkvi u Beogradu.
Svega nekoliko godina nakon NATO bombardovanja i pogroma 1999. godine, usledio je novi pogrom Srba na KiM. Povod za dvodnevno nasilje Albanaca bilo je utapanje trojice albanskih dečaka u Ibru, za šta su albanski mediji, prenoseći zapaljive izjave tamošnjih političara, okrivili Srbe.
Prema albanskoj verziji događaja, dečaci su se 16. marta utopili u reci, bežeći od ljudi iz srpskog sela Zupče koji su na njih pustili pse. To je tvrdio čelnik lokalne podružnice kosovskog Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda Halit Barani, ističući da je reč o “napadu srpskih bandita”.
Bes Albanaca nije bilo u stanju da zauzda ni 19.000 pripadnika Kfora.
Od ranog jutra 17. marta krenuli su napadi na Srbe širom Kosova i Metohije: u Kosovskoj Mitrovici, Lipljanu, Obiliću, Zubinom Potoku, Lapljem selu, Čaglavici… Osim brojnih srpskih domova, rušene su i paljene srpske crkve i manastiri.
Prilikom nasilnih pokušaja Albanaca iz Južne Mitrovice da pređu glavni most na Ibru i obračunaju se sa Srbima, nastradali su 36-godišnja Jana Tučev, koja je ubijena na terasi svog doma i Borivoje Spasojević star 63 godine, koji je ubijen kod svog stana.
Pomen stradalima u Sabornoj crkvi u Beogradu
Patrijarh srpski Porfirije služiće u 12 časova u Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila u Beogradu pomen postradalima u martovom pogromu 2004. godine na Kosovu i Metohiji, saopštila je Srpska pravoslavna crkva.
Kako naglašava SPC, pogrom je posebno bolno pogodio srpski narod i njegovu Crkvu zbog toga što se sve dogodio ne u vreme ratnog haosa, već u prisustvu više hiljada pripadnika međunarodnih mirovnih snaga KFOR-a, Kosovske policije i UNMIK-a od kojih niko nije javno preuzeo odgovornost za brojne propuste.
Istog dana u večernjim satima iz Unmika su demantovali optužbe da su albanski dečaci stradali bežeći od Srba. Kako je rečeno, nasilje na Kosovu bilo je unapred planirano, a komandant Južnog krila NATO-a okarakterisao ga je kao etničko čišćenje.
Povređene su 954 osobe, među kojima 61 iz redova Kfora i 65 Unmikovih policajaca. Oko 150 Srba ozbiljno je povređeno u svojim kućama. Zapaljeno još 90 aškalijskih kuća, kao i dve albanske.
Selo Svinjare kod Mitrovice – 19. mart 2004.
Proterano je više od 4.000 Srba. Većina se, kao i oni proterani 1999. godine, nikada nije vratila u svoje domove. Etnički je očišćeno šest gradova i devet sela.
Više od 800 objekata, uključujući 35 crkava i manastira, teško je oštećeno ili potpuno uništeno.
Prema procenama Unmika, u neredima je, na 33 lokacije, učestvovalo oko 60.000 Albanaca. Zapaljena su 72 vozila međunarodnih snaga.
Šezdesetak sati “visokog napona” na KiM okončano je pošto je NATO uputio pojačanja predvođena komandantom južnog krila te Alijanse, admiralom Gregorijem Džonsonom.
“Dosije Kosovo – Pogrom”, Čaglavica
Prema izveštajima policije Unmika, u međusobnim obračunima međunarodnih policajaca i njihovih kosovskih kolega, nekoliko policajaca je ranjeno, ali motivi tih sukoba, ukoliko nije bila reč o proizvodu opšteg haosa, nisu najjasnije rasvetljeni.
Istovremeno, pokrenuta je serija političkih događaja, poput izveštaja specijalnog izaslanika šefa Ujedinjenih nacija Kaja Ejdea i opservacija zapadnih zvaničnika da je nerešen status bio jedan od ključnih pokretača nemira, što je četiri godine kasnije korišćeno kao jedno od objašnjenja za jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.
Pogrom su tada osudili Savet bezbednosti UN-a i Evropska unija. Još nema ni glasa o eventualnim novim detaljima istrage, a organizatori nisu otkriveni.
Događaje iz marta 2004. godine na KiM detaljno opisuje dokumentarni film RTS-a autorke Slađane Zarić “Dosije Kosovo – Pogrom”.
Petković: Odlučni da zaštitimo Srbe na KiM
“Danas se navršava dvadeset i jedna godina od martovskog pogroma nad Srbima i srpskim svetinjama u AP Kosovu i Metohiji, a pored toga što taj tragični događaj, koji je i prvi pogrom u Evropi u 21. veku, izaziva u svakom časnom čoveku empatiju i solidarnost, u srpskom narodu i državi Srbiji izaziva odlučnost i rešenost da ne dozvolimo da se takva bestijalnost nad Srbima ikada više ponovi”, rekao je direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.
On je ukazao da režim u Prištini ni dan-danas nije odustao od svojih zamisli, samo je promenio metode.
“Ljudska i politička obespravljenost Srba, vidljiva je na svakom koraku u pokrajini. Gašenje srpskih institucija, koje Srbima život znače, imale su za cilj da srpski narod ostavi bez plata, penzija, socijalnih davanja, a duge cevi uperene u naš narod trebalo da konačno relizuju iseljavanja Srba i ostvarivanje Kurtijevog neskrivenog cilja, etnički čistog Kosova i Metohije. Taj cilj Priština nije uspela da ostvari, niti će ikada”, istakao je Petković, navodi se u saopštenju Kancelarije za KiM.
Petković naglašava da je neshvatljivo je i neobjašnjivo da je veliki deo međunarodne zajednice, posebno one države koje se izdaju za lučonoše demokratije, ostao ravnodušan pred masovnim zločinom 17. marta 2004, baš kao što i danas zatvaraju oči nad svakodnevnim terorom koji prištinski režim sprovodi nad srpskim narodom na KiM.
“Najveći etnički motivisani sukobi na Kosovu i Metohiji od dolaska međunarodnih snaga u pokrajinu, započeli su 17. marta 2004. godine, nakon što su pripadnici UNMIK policije pronašli tela dvojice albanskih dečaka u Ibru, u selu Čabar, nadomak Zubinog Potoka. Albanci su za njihovo utapanja lažno optužili Srbe i pokrenuli su svoj nezapamćeni, trodnevni, zločinački pir, kao odmazdu”, podsetio je Petković i dodao da lažnu tezu o spontanom revoltu, koji je izazvan utapanjem albanskih dečaka, plasirali su upravo oni koji su nasilje inspirisali i organizovali, između ostalog i da bi izbegli krivičnu odgovornost i sakrili se iza navodnog “dešavanja naroda”.
Međutim, kako je naveo, ne postoji ni najmanja sumnja da su pogrom dugo i vešto planirale i organizovale albanske političke, kriminalne i parabezbednosne strukture, s ciljem da se preostali Srbi etnički očiste sa prostora AP Kosova i Metohije, i ta namera je u mnogim delovima naše južne pokrajine, nažalost, uspešno sprovedena u delo.
“O martovskom pogromu ne možemo govoriti bez osvrta na istorijski kontekst, jer su srpske tapije na Kosovu i Metohiji vekovima ispisivane krvlju srpskog naroda. Martovski pogrom 2004. godine trebalo je da bude poslednja etapa realizacije programa etničkog čišćenja Srba i apsolutna albanska dominacija na Kosovu i Metohiji”, rekao je, između ostalog Petković.
