U insceniranom napadu kao prva žrtva rata stradao je meštanin iz obližnjeg sela, koji je najpre dobio injekciju morfijuma, a zatim je likvidiran u dvorištu
Incident u Glajvicu predstavljao je lažni napad na nemačku radio-stanicu koji je izvela grupa SS oficira obučena u poljske uniforme. Napad je izveden pod komandom Alfreda Helmuta Naujoksa 31. avgusta 1939. godine, a već sledećeg dana započeo je Drugi svetski rat.
Operaciju je isplanirao Rajnhard Hajdrih, prema uputstvu i naređenju Adolfa Hitlera lično.
Na sastanku sa komandantima kopnene vojske, mornarice i vazduhoplovstva, koji je održan 22. avgusta 1939, Hitler je rekao: “Poljska mora biti uništena”.
Tokom sastanka, saopštio je okupljenima da će im dati povod za napad: “Daću povod za početak rata. Nije bitno da li je verodostojan ili nije. Pobednika posle ne pitaju da li je govorio istinu. Kada se započinje i vodi rat, nije bitno pravo, nego pobeda.”
Prva žrtva Drugog svetskog rata
Operacija je bila isplanirana nešto ranije. Desetog avgusta, Alfred Naujoks pozvan je u Hajdrihovu kancelariju, gde je dobio naređenje da sa nekoliko pripadnika Ziherhajtsdinsta pripremi napad.
“Otići ćete sa još petoro ili šestoro pripadnika službe u Glajvic i u vreme koje će vam biti saopšteno, izvešćete napad na radio-stanicu. Treba izazvati utisak da su taj napad izveli Poljaci. Našoj propagandi je, zbog inostrane štampe, potreban dokaz da je Poljska više puta povredila granicu”, rečeno im je.
Naujoksu je saopšteno da će im, po dolasku u Glajvic, biti stavljen na raspolaganje jedan Nemac koji govori poljski i da će on održati kratak govor sa radio-stanice.
Hajdrih je izdao naređenje za napad telefonom, 31. avgusta, u popodnevnim časovima.
Redovni program radio-stanice je prekinut, a Nemac je izgovorio svoj govor, koji je trajao tri do četiri minuta. Počeo je sledećim rečima: “Pažnja! Ovde Glajvic! Odašiljač je u poljskim rukama. Došao je čas slobode!”. Ostatak se sastojao od parola protiv nacista i nešto psovki, a završio je pozivom na oslobođenje.
Oružani “napad” podrazumevao je i žrtve: policija je 30. avgusta u obližnjem selu uhapsila 43-godišnjeg Francišeka Franca Honioka, poljskog porekla, prodavca poljoprivrednih mašina, poznatog po svojim propoljskim stavovima. Nesrećni Franc je potom prebačen u Glajvic.
Dok su operativci preuzimali radio-stanicu, jedan pripadnik Ziherhajtsdinsta je Honioku ubrizgao injekciju morfijuma. On je u besvesnom stanju prebačen u dvorište radio-stanice, gde je likvidiran. Honiok je bio prva žrtva Drugog svetskog rata.
Sledećeg dana Nemačka je napala Poljsku, koristeći napad na radio-stanicu kao izgovor. Tako je započela prava svetska kataklizma, najveća u istoriji, u kojoj je stradalo preko 60 miliona ljudi.
Britanija je u ratnom stanju sa Nemačkom
Prvog septembra 1939, već u 4.45 časova, sa nemačkog broda “Šlezvig-Holštajn” otvorena je žestoka vatra na poljsko poluostrvo Vesterplate. Nemačke trupe su prešle poljsku granicu, a Luftvafe je započeo nemilosrdno bombardovanje gradova u Poljskoj. B
ritanska vlada je reagovala munjevito: premijer Ričard Čemberlen je u 11.15 časova izjavio da se Britanija nalazi u ratnom stanju sa Nemačkom.
Prepad u Glajvicu nije izazvao naročitu pažnju svetske javnosti. Inostrani mediji su izveštaje Nemačke novinske agencije dočekali sa skepsom.
Kod nas je “Vreme” prenelo saopštenje nemačke agencije od 1. septembra tek na četvrtoj strani, a “Pravda” je čitaoce o incidentu ukratko obavestila sledećeg dana.
U izveštaju se navodi da su “napadači bili naoružani čeličnim palicama”, a da je policija upotrebila vatreno oružje, likvidirajući nekoliko “poljskih ustanika”.
Prekrajanje istorije
U poljskom Vjelunju, 1. septembra 2019. svečano je obeleženo 80 godina od početka Drugog svetskog rata. Ceremoniji su prisustvovali predstavnici pobednika i pobeđenih.
Na njoj nije bilo mesta za delegaciju Srbije, čiji se Narodnooslobodilački pokret, jedini u okupiranoj Evropi, četiri godine borio protiv nemačkih okupatora. Nije bilo mesta ni za predstavnike Ruske Federacije, iako je Rusija podnela najveće žrtve u Drugom svetskom ratu i oslobodila Poljsku 1945. godine od nacizma.
