Rat je pogoršao podele između sekularnih Izraelaca i vernika oko vojnih izuzeća za ultraortodoksne Jevreje.
Godinu dana nakon što je Hamas izvršio invaziju na Izrael 7. oktobra, Izraelce ujedinjuje zajednička trauma napada, ali su podeljeni oko toga kako da zaustave rat.
Posle Hamasovog napada, najsmrtonosnijeg u istoriji Izraela, pojavio se pokret nacionalne solidarnosti, dobrovoljci su spremali obroke za vojnike i smeštali izbeglice u njihove domove.
To razumevanje i solidarnost doneli su Izraelcima izvesnu utehu, ali ministarstvo zdravlja ističe da se zemlja sada suočava sa „najozbiljnijom krizom mentalnog zdravlja u svojoj istoriji“.
Pitanja oko sudbine desetina izraelskih talaca koje su palestinski militanti odveli u pojas Gaze 7. oktobra otežavaju ljudima da ostave traumu iza sebe i nastave sa svojim životima.
„Izraelski osećaj sigurnosti je uništen“, rekao je Merav Rot, izraelski psihoanalitičar koji se bavi lečenjem bivših talaca i porodica poginulih.
To je zato što su se identifikovali sa žrtvama i zato što snage bezbednosti nisu mogle da spreče invaziju na zemlju, rekao je on.
„Ova invazija na dom, individualna i kolektivna, je bez presedana u istoriji Izraela i zastrašujuća za Izraelce.
To nije „trauma koja je završena, već događaj čije se komplikacije pogoršavaju“ jer se stalno ubijaju novi taoci ili vojnici koji se bore u Pojasu Gaze i neprestano se izvještavaju o prijetnjama generalnog rata protiv Hezbolaha u Libanu.
“Vratite ih kući!”
U napadu militanata Hamasa 7. oktobra ubijeno je 1.205 ljudi, uglavnom civila, prema podacima AFP-a na osnovu zvaničnih izraelskih podataka, među kojima su i taoci ubijeni u zatočeništvu.
Od 251 taoca koje su uzeli militanti, 97 je i dalje u zarobljeništvu u Pojasu Gaze, uključujući 33 koje je izraelska vojska proglasila mrtvima.
Najmanje 41.455 ljudi poginulo je u izraelskoj ofanzivi u Pojasu Gaze, uglavnom civila, saopštilo je tamošnje Ministarstvo zdravlja.
UN su saopštile da su podaci pouzdani.
Podele su se produbile u Izraelu oko vladine ratne politike od kratkotrajnog primirja u novembru koji je oslobodio 105 talaca i pokrenuo pitanja o tome kako da se vrati kući.
Ne prođe subotnje veče a da hiljade demonstranata ne izađu na ulice Tel Aviva, a ponekad i drugih gradova, govoreći vlastima: „Vratite ih kući odmah!“
Ali Izraelci koji traže dogovor sa Hamasom „po svaku cenu“ da oslobode taoce kritikuju se od strane onih koji se plaše da takvi protesti podrivaju poziciju vlade i da bi nehotice mogli da osnaže militante.
Tamar Herman, naučni saradnik na Izraelskom institutu za demokratiju, rekla je da ta podela u velikoj meri odražava političku podelu levo-desno, koja se zaoštrila pre rata zbog predloga za reformu pravosuđa premijera Benjamina Netanjahua.
Predlog, koji su izneli Netanjahuovi desničarski koalicioni partneri, izazvao je višemesečne proteste koji su često privlačili desetine hiljada Izraelaca.
„Očigledno je da svi misle da je pitanje talaca užasno, ali ono što izaziva podele u javnosti je koliko smo spremni da platimo da oslobodimo manje od 100 ljudi“ koji su još uvek u zatočeništvu u Pojasu Gaze, rekao je Herman.
Osećaj napuštenosti
Rat je takođe pogoršao podele između sekularnih Izraelaca i vernika, velikim delom zbog oslobađanja od vojne službe za ultraortodoksne Jevreje, što mnoge iritira.
Sa više od 700 mrtvih bezbednosnih snaga od 7. oktobra, desetinama hiljada mobilisanih rezervista i velikom vojnom operacijom na severnoj granici sa Libanom, ovo pitanje je važnije nego ikad.
„Dok moj unuk rizikuje svoj život u Gazi, njeni unuci svakodnevno dolaze da je posete u našoj sobi“, rekla je 80-godišnjakinja hospitalizovana u Jerusalimu, misleći na svog ultrapravoslavnog cimera.
S druge strane, stanovnici severnog Izraela žale se da ih je država napustila mnogo pre rata, a njihovi problemi su se uveliko povećali otkako je Hezbolah 8. oktobra pokrenuo prekogranične napade u znak podrške Hamasu.
Desetine hiljada ljudi evakuisano je zbog skoro svakodnevnih napada, a oko 60.000 se još nije vratilo kućama.
“Najteža godina”
Vlada je većinu njih smestila u hotele, među njima i Dorit Siso, učiteljicu iz Šlomija, grada na granici.
„Samo želim da idem kući. Baš me briga za rakete“, rekla je 51-godišnja majka četvoro dece.
Iako im zbog bezbednosnih propisa nije dozvoljen povratak u Šlomi, ona je u septembru konačno napustila hotel u Jerusalimu i iznajmila kuću u jednom selu na severu.
Malo joj je laknulo posle, kako je rekla, “najteže godine u životu”, s obzirom da su njeni sinovi mobilisani, a ćerka od 11 godina pati od anksioznosti.
Hamas je oslabio, ali ne i uništen nakon godinu dana rata sa Izraelom
Izraelska vojna akcija usmerena na iskorenjivanje Hamasa zbog njegovog napada na Izrael 7. oktobra značajno je oslabila militantnu organizaciju, ali je nije uništila.
Izraelci su za godinu dana ubili nekoliko lidera Hamasa i hiljade njegovih boraca, ali palestinska militantna grupa nije potpuno uništena i kraj njene vladavine u Pojasu Gaze je još neizvestan.
Hamas je izazvao rat u Pojasu Gaze poslavši stotine boraca preko granice u Izrael 7. oktobra 2023. godine.
U brutalnom napadu je poginulo 1.205 ljudi, većinom civila, prema podacima AFP-a na osnovu zvaničnih izraelskih podataka, među kojima su i taoci ubijeni u zarobljeništvu Hamasa.
Zavetujući se da će uništiti Hamas i vratiti taoce kući, Izrael je pokrenuo vojnu operaciju u Pojasu Gaze sa kopna, mora i vazduha.
Vođa je mrtav
Jedan od najvećih udaraca Hamasu od njegovog osnivanja 1987. bio je kada je njegov lider Ismail Hanija ubijen u Iranu 31. jula.
I Hamas i njegov sponzor Iran optužili su Izrael za ubistvo Hanije, ali Izrael nije komentarisao.
Nakon njegove smrti, Hamas je imenovao Jahju Sinvara, koga Izrael optužuje da je orkestrirao napad 7. oktobra, za svog novog vođu.
Na bojnom polju u Gazi, izraelske snage agresivno progone i Sinvara i vojnog komandanta Hamasa Muhameda Deifa, za koga Izrael tvrdi da je ubijen u vazdušnom napadu.
Hamas tvrdi da je Deif još uvek živ.
„Komandant Muhamed Deif još uvek izdaje naređenja“, rekao je za AFP izvor iz Hamasovog naoružanog krila, brigade Ezedin al-Kasam, pod uslovom da ostane anoniman.
“Meta broj jedan”
Visoki zvaničnik Hamasa koji je želeo da ostane anoniman rekao je da je Sinvar, koji nije viđen u javnosti od početka rata, vrhovni komandant koji vodi i vojna i politička krila Hamasa.
„Veliki tim je zadužen za njegovu bezbednost jer je on neprijateljska meta broj jedan“, rekao je zvaničnik.
Izraelski zvaničnici objavili su u avgustu da je više od 17.000 palestinskih militanata među poginulima u Pojasu Gaze.
Visoki zvaničnik Hamasa priznao je da je “nekoliko hiljada boraca pokreta i drugih grupa otpora poginulo u borbama”.
Uprkos ogromnim gubicima, izvor iz oružanog krila još uvek likuje zbog propusta izraelske obaveštajne i bezbednosne službe 7. oktobra.
Izrael tvrdi da zna sve, ali 7. oktobra nije video ništa“, rekao je on.
Izrael ima svoju sliku o tome kako Hamas stoji danas.
Ministar odbrane Joav Galan je u septembru izjavio da Hamas „kao vojna formacija više ne postoji“.
Brus Hofman iz Saveta za spoljne odnose (CFR), američkog istraživačkog centra, tvrdi da je izraelska ofanziva zadala „bolan, ali ne i fatalan udarac” Hamasu.
“Političko samoubistvo”
Hamas nezavisno kontroliše i upravlja institucijama u Pojasu Gaze od 2007. godine, nakon što je godinu dana ranije pobedio na parlamentarnim izborima, a potom pobedio rivala Fatah u uličnim bitkama.
Sada je većina institucija u Pojasu Gaze ili oštećena ili uništena.
Izrael optužuje Hamas da koristi škole, zdravstvene ustanove i drugu civilnu infrastrukturu za sprovođenje svojih akcija, što Hamas negira.
Tokom rata nijedan deo pojasa Gaze nije zaštićen od bombardovanja: na meti su škole u koje su se sklonile izbeglice, kao i zdravstvene ustanove.
Stotine hiljada dece je skoro godinu dana bez škole, a više ne rade univerziteti, elektrane, vodovodi i policijske stanice.
Do sredine 2024. godine, ekonomija Pojasa Gaze se smanjila na „manje od šestine svog nivoa iz 2022.“, prema izveštaju UN koji kaže da će biti potrebne decenije da se pojas Gaze vrati u stanje u kojem je bio pre izraelskog napada.
Kolaps izaziva veliko nezadovoljstvo među 2,4 miliona stanovnika Pojasa Gaze, od kojih su dve trećine bile siromašne i pre rata, kaže Muhaimer Abu Sada, politikolog sa Univerziteta Al-Azhar u Kairu.
Njegov kolega Džamal al-Fadi ocenio je da je napad 7. oktobra „političko samoubistvo za Hamas” koji je sada shvatio da je „izolovan”.
Član političkog komiteta Hamasa Basem Naim se ne slaže.
„Iako se neki možda ne slažu sa Hamasovim političkim stavovima, otpor i njegov projekat i dalje uživaju veliku podršku“, rekao je Naim, koji kao i nekoliko drugih lidera Hamasa živi u samonametnutom egzilu u Kataru.
Junska anketa Palestinskog centra za politiku i istraživanje pokazala je da 67 odsto ispitanika na okupiranoj Zapadnoj obali veruje da će Hamas na kraju pobediti Izrael.
Ali u Pojasu Gaze, manje ljudi tako misli, samo 48 odsto.